Фото: Курир, Ројтерс
Ово је последње писмо славног српског научника Николе Тесле његовој мајци Ђуки.
Среда, 18. новембар…
Мајко, при помисли на Тебе, осећам се некако тешко и туробно, не знам како, али осећам да ниси добро. Волео бих да сам крај Тебе, сад, и да ти принесем воде. Све ове године моје службе човечанству нису ми донеле ништа до увреда и понижења. Јутрос сам устао пре него је свануло јер сам поново чуо нешто што, већ, дуже, а кроз сан, чујем у својој соби. Чуо сам глас који поје и моли неким маурским језиком лепу тужбалицу или зов. Јутрос сам отерао сан с очију и потврдио да глас долази одсвакуд и да не могу одредити да ли је с вана или изнутра. Бојим се да нисам разум, изгубио. О овом не смем причати др Лајонелу јер ни њему више не верујем. Чуо сам да је посећивао господина Едисона пре…
Погледај оригинални чланак 758 more words
ФБР ЖУРНАЛ 