Галерије

Писани рад једног шеснаестогодишњака: Стојим по страни и посматрам, понекад ми дође да наглас заплачем…


СРБски ФБРепортер

Путем редакцијске поште до нас је дошао писани састав из српског језика једног шеснаестогодишњака, ученика трећег разреда средње угоститељске школе на тему „Стојим по страни и посматрам“.
Заиста, да ли је потребан још неки доказ да смо као друштво стигли до дна?

sl1

***

Стојим по страни и посматрам…

Понекад ми дође да наглас заплачем кад погледам какво је стање у нашој држави. Свакога дана се надам да ће једном бити боље.

Будим се, сањао сам још један у низу неостварених снова. Сањам како је фрижидер пун намирница које нама обезбеђују живот. Сви смо сложни и на окупу. Мајка и отац ужурбано крећу на посао, водећи рачуна да не закасне ни минут.

Трзам се из тог сна и схватам да касним на доручак, а за доручак буквално ништа.
Отац незапослен седи у фотељи и слуша лажи и бљувотине такозваних политичара који су купили дипломе. Свакога дана причају нове лажи које људима испирају мозак.
Брат…

View original post 191 more words

Advertisements

„Немам оца, немам мајке, немам никог“ – браћа Чеси посетили гроб Споменка Гостића


СРБски ФБРепортер

kolaz - na grobu Spomenka Gostica

Не плаче се за јунаком!

26.4.2015.Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ

Према информацијама којима сам располагао, до гробља у засеоку Јовићи на коме је сахрањен Споменко Гостић не постоји пут, већ се мора ићи пешке кроз шуму, а уз то се Јовићи налазе у близини села Бочиње које се помиње као упориште вехабија, о чему се писало не само код нас, него, како се касније испоставило, и у Чешкој. Никаквих ближих података о томе како доћи до Јовића и сеоског гробља није било. Због тога сам, иако је било планирано да са пријатељима из Чешке посетим гроб Споменка Гостића у петак 17. априла, кренуо дан раније како бих нашао пут.

Одлука се показала као исправна јер ми је било потребно неколико сати да руководећи се добијеним информацијама коначно дођем до Јовића.

Најпре сам се упутио у Доњу Бочињу, одатле у Горњу Бочињу па у Бакотић. Тек…

View original post 620 more words

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Пуковник Стеван Ђуровић – Проблем овог народа и ове државе је ИЗДАЈА (Ћирилица 26.1.2015.)


СРБски ФБРепортер

26.1.2015. Ћирилица

Повезани текстови:  ТВ АС „Прозор у свет“ Момира Лазића: Пуковник Љубинко Ђурковић, пуковник Стеван Ђуровић, Славко Никић и Југослав Петрушић – ТЕМА Косово и Метохија (видео)

Аутор: Миломир Марић
Гости: Југослав Петрушић, Стеван Ђуровић, Љубинко Ђурковић и Славко Никић

Резервни линк до видео записа:
https://www.youtube.com/watch?x-yt-cl=85027636&v=vPIbFsyY-JQ&x-yt-ts=1422503916

***

СРЕТЕЊЕ

Аутор: Пуковник Стеван Ђуровић

На Космету где нам свићу дани
Ведро небо изнад Божјег храма,
Сабор држе на пустој пољани,
Преци наши вјећају о нама. 

Газиместан стражари, не спава,
Уз Немању Сава десно стоји,
Са Душаном Лазар васкрсава
Крај њих Милош никог се не боји 

Деспот Стефан стигао међ њима,
Карађорђе, с Марићке јаруге
Синђелић се заклиње пред свима
Сви за једног, један за све друге 

На Сабору преко океана
Тесла вечни родној груди броди,
Ту је Његош са ловћенских страна
Арсеније још сеобе води. 

А Краљ Петар преко Албаније,
Са Мишићем на тај Сабор стиже,
Славни преци, понос историје
Збор зборују…

View original post 221 more words

У Србији је тихо и неприметно, у циљу мера штедње, укинуто трудничко боловање?!


Господар Вучић спречава србске мајке да рађају децу

06. октобар 2014. Срби на окуп

trudnicaБолесна, геноцидна, глобалистичка тежња светских зликоваца који управљају овим палим светом, о принудном смањењу броја светског становништва такозвана ”златна милијарда”, евроунијатска влада на челу са њеним господарем Вучићем у потпуности спроводи у Србији.

Они то врше преко пропагирања хомоксексуализма-геј парада, медицине која служи да убија људе, а не да лечи, тровање модификованом храном, изгладњивањем због тешке материјалне ситуације и као врхунац најновија мера ”забрана трудноће”.

У Србији је тихо и неприметно, због тоталног медијског мрака, уведена мера ”Закључивање боловања трудницама и повратак истих на посао”. Како изгледа сурова стварност, коју нам намеће евроунијатска влада, која жели да спречи србске мајке да рађају децу, показује вапај Снежане С. из Шапца која је написала:

”Дана 01.10.2014. године отишла сам на редовно јављање лекарској комисији, у циљу продужетка трудничког боловања (шести месец трудноће), које сам отворила 01.07.2014. Саопштено ми је да дођем сутрадан, 02.10.2014. у 13 часова и са собом понесем сву документацију, укључујући и снимке свих ултразвукова од дана утврђивања трудноће. Најпре, то ме је изненадило, с’ обзиром да претходних неколико пута ништа од те документације није било потребно.

Након неколико тренутака, сазнала сам о чему је реч. У повратку кући, срела сам познаницу, разменила пар реченица са њом, где сам прокоментарисала шта ми је речено од стране комисије. Она ми је на то одговорила да је њеној другарици, која је у седмом месецу трудноће, претходног дана лекарска комисија закључила боловање и да мора да се врати на посао до отварања породиљског боловања, односно до деветог месеца трудноће. Објашњење за тако нешто било је примена мера штедње, које су недавно законски уведене.

Дакле, у циљу мера штедње, укида се трудничко боловање, изузимајући труднице које имају дијагностиковану проблематичну трудноћу (крварења, стања која проузрокују почетак спонтаног побачаја и др.). Слушајући то, помислила сам „То је немогуће! Вероватно је у питању неспоразум!” По завршетку разговора, упутила сам се у болницу код свог изабраног лекара са намером да утврдим да ли је тако нешто заиста могуће. Одговор је, наравно, био потврдан, односно лекар ми је рекао да од тог дана труднице са нормалним током трудноће, не могу да остваре право на боловање и да се неће узимати у обзир радно место труднице, да ли њен посао обухвата подизање терета, затим услови у којима ради-превише ниске или високе температуре, као и изложеност отровним, канцерогеним гасовима.

С’ обзиром на све ово горе наведено, питам се, како то држава и актуелне власти раде на повећању наталитета? Да ли будућа мајка треба да се врати на посао, притом угрожавајући свој, као и живот детета? Да ли је финансирање ткз. параде поноса, тачније параде срама, као и других скупова блуда и неморала, важније од улагања у препород ове земље и србског народа? Да ли је у реду да сви овако нешто мирно посматрамо и ћутимо?!”

Како радили, тако нам Бог помагао!

Дана 05.10.2014.лета Господњег
СНО Срби на окуп
месни одбор Шабац – Мачва

 

Сви студенти са универзитета у Сарајеву су једва чекали да Војислав Шешељ пријави испит да оду да га слушају…


Šešelj na fakultetu

Мој ћале је студирао на ЕТФ-у у Сарајеву у исто време кад и др Шеки на правном. Причао ми је да су сви студенти са универзитета једва чекали да он пријави испит да оду да га слушају, јер је и тада, као и данас, од свега правио циркус. Професори су чак њега увек првог испитивали, како би га што пре скинули с’ врата иако би по абецедном реду требало да одговара негде на средини испита. Прочитајте више Сви студенти са универзитета у Сарајеву су једва чекали да Војислав Шешељ пријави испит да оду да га слушају…

Срђан Шкоро смењен са места уредника „Новости“ због критике владе у јутарњем програму РТС!


Срђан Шкоро смењен са места уредника „Новости“ због критике владе у јутарњем програму РТС

петак, 09. мај 2014. НСПМ

Новинар Срђан Шкоро смењен је данас са места шефа деска Вечерњих новости. Шкоро је на дан формирања Владе Србије 27. априла, гостовао у јутарњем програму РТС-а, где је критиковао поједина кадровска решења за министре, након чега је СНС издала оштро саопштење у коме је отпужила РТС за „прљаве нападе на Александра Вучића“. Прочитајте више Срђан Шкоро смењен са места уредника „Новости“ због критике владе у јутарњем програму РТС!

КАДА ЈЕ СВЕ РУСИЈА ПОМОГЛА СРБИЈИ И ШТА СЕ ДОГОДИЛО 1999. ГОДИНЕ?


Rusija kolaz

Глас Отаџбине

1) Свети Сава је постао монах захваљујући монаху Русу који га је одвео на Свету Гору и замонашио га у руском манастиру светог Пантелејмона.

2) Читав период турске владавине представници српске Цркве и српског народа упућују посланике ка рускоме цару тражећи материјалну или финансијску помоћ и заступање код турског султана ради заштите народа и светиња, што су Срби и добијали.

3) Toком целог 18. века, све до средине 19. века Србима који живе у аустријској монархији (Српска Војводина и Крајина) стиже помоћ у виду црквене литературе, књига, уџбеника као и наставног кадра за српске школе које Срби нису имали, будући да је Аустријска царевина бранила штампање српских књига, али и вршила притисак да буде што мање српских образовних институција на својој територији.

4) Од средине 18. века велики број Срба из Аустрије и Турске добија право да се насели на територију Руске царевине и тамо настави живот добијајући земљу и посао, без бојазни да ће неко вршити притисак на њих да промени веру. Хиљаде Срба је отишло у Русију и засновало две аутономне јединице (територија данашње источне Украјине) – Славјаносербија и Новосербија.

New_serbia_slavo_serbia5) У Првом српском устанку, Русија је, као помоћ Румунима и Србима, објавила рат Турској и послала своју војску у рат против Турака на страни српских устаника. Постигнути су велики заједнички успеси. Руски цар Александар Први Романов обећава Карађорђу да ће, када прође опасност од Наполеоновог напада на Русију, свим средствима помоћи Србију и обновити је.

6) У другом српском устанку Русија није учествовала са својом војском као помоћ српским устаницима, али није ни било потребно, јер је после овог устанка питање Србије решавано више дипломатским путевима заступањем Русије и услед турског страха од руске војне интервенције, Срби су добили аутономију од које се после кренуло ка стварању савремене српске државе. Победом руске војске над Турском и преговорима између те две државе, Србија добија два хатишерифа којима је фактички уништена реална турска власт у Србији.

7) У периоду од 1833. године до Балканских ратова, Русија је водила дипломатску борбу за Србију, што у смислу њеног признања као посебне државе, а што у смислу борбе за проширење њених територија.

8) У Балканским ратовима (Другом) Русија је посредовала између Србије и Бугарске чијим је интересима желела да унесе неопходну равнотежу.

1525515_1408178472778314_2068908206_n9) ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – Први светски рат је најочитији пример руске љубави за Србе и Србију. Наиме, у периоду када је за Русију било најнеповољније, услед економске и, пре свега, војне слабости, али и унутрашњих нерешених проблема, она објављује рат двема тадашњим суперсилама – Немачкој и Аустроугарској, ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ РАЗЛОГА – ЖЕЉИ ДА СПРЕЧИ АУСТРОУГАРСКО И НЕМАЧКО УНИШТЕЊЕ СЛАБАШНЕ СРБИЈЕ, која је, вишеструко војно и економски ослабљена, будући да је тек изашла из два велика рата против Турске и Бугарске од којих се није успела ни мало опоравити.

РУСИЈА ЈЕ, ПРИТЕКАВШИ У ПОМОЋ СРБИМА, ИЗГУБИЛА, ОСИМ ДВА – ТРИ МИЛИОНА ВОЈНИКА ПОГИНУЛИХ У РАТНИМ СУКОБИМА, ЈОШ И СВОЈУ СОПСТВЕНУ ЦАРЕВИНУ И ЦАРСКУ ПОРОДИЦУ, јер су бољшевици, искористивши ситуацију и слабост државе, направили државни преврат, укинули Царевину и масакрирали царску породицу. Остаће забележене речи руског цара Николаја Другог Романова, изречене током здравице пред представницима европских држава неколико недеља пред почетак Првог светског рата: „ПОДИЖЕМ ОВУ ЧАШУ У ЧАСТ СРБИЈЕ, ЈЕДИНОМ САВЕЗНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ РУСИЈЕ У ЕВРОПИ!“ Представници запада овим су били запрепашћени.

10) Други светски рат – Победа ослободилачке војске Србије и Југославије дефинитивно је завршена уласком Црвене армије у источне и северне делове Југославије крајем 1944. године. Руска војска изгубила је неколико хиљада својих војника на територији Југославије.

11) У данашње време једино се Русија залаже за Србију и њен економско – војни просперитет и целовитост њене територије. Једина је светска сила која се здушно залаже за повратак територије Косова и Метохије Србији. Русија је држава која са Србијом реализује економске пројекте од којих ће Србија постати значајан стратешки и економски фактор на Балкану и региону.

12) Шта се догодило током кампање НАТО бомбардовања Србије? Зашто Русија није помогла? Многи еврофили овај слаби ангажман Русије поводом бомбардовања Србије тумаче као недостатак жеље и незаинтересованост Русије да нам помогне. Но, да ли је то заиста то тако?
Након распада СССР, Русија улази у дубоку политичку, али пре свега економску кризу. „Перестројка“, прелазак социјалистичке привреде на капиталистички модел привређивања, начинио је огромне проблеме руској економији. Може се рећи да се руска економија налазила у колапсу и на граници потпуног краха. Огромна незапосленост, затварање великог броја предузећа, пљачка народа, огромна стопа криминала, милиони незапослених, масе људи огрезле у алкохолизам и наркоманију биле су нормална слика Русије током деведесетих. У Русији је владала глад у најбуквалнијем смислу те речи. Познати економисти света ову су земљу називали „Нигерија у снегу“.
Јељцин и КлинтонДа би колико толико поправила своју привредну ситуацију и спречила пропаст и распад земље, који је већ био на помолу, Русија је била принуђена да тражи помоћ и финансијску подршку. Из тог разлога, председник Русије, Борис Јељцин, окреће се Европи и, пре свега, Америци, тражећи финасијску помоћ како би спречио тотални суноврат земље. 1993. године група генерала покушава да изведе војни пуч и свргне га са власти, али војска гуши тај пуч. Као услов помоћи у сфери финансија, Америка и западноевропске земље траже многе уступке од руског председника: умањење војног потенцијала Русије, брже реформе привреде, увођење парламентарне демократије и других демократских процеса. У најави је била и подела земље и њено распарчавање.
Налазећи се у таквој неповољној ситуацији и на страни побеђеног током Хладног рата, Русија је постала сведок страшне агресије на њеног савезника – Србију. Агонија је била још већа будући да је руски народ био на страни Србије и захтевао да држава помогне, али због потпуне пустоши која је владала земљом, готово потпуног краха економије, глади и хаоса који је све више прождирао руско друштво, и због зависности од помоћи западних земаља, Русија је била потпуно немоћна да помогне, осим у моралном смислу.
Ситуација је била отежана чињеницом да је српски председник, Слободан Милошевић, 1993. године, приликом пуча извршеног од стране групе руских генерала који су покушали да свргну Јељцина, јавно подржао заверенике. Сада, 1999. године, тај исти који је подржавао свргавање руског председника, требао је да тражи помоћ од истог, што је додатно закомпликовало целу ситуацију…
***

ФБР ДОДАТАК:
1999. године Мађарска је постала чланица НАТО савеза, а Румунија и Бугарска су биле у преговорима за пријем… Све три земље су добиле налог да НЕ ДОЗВОЛЕ ПРЕЛЕТ РУСКИХ АВИОНА преко своје територије…

И још је важно да се подсетимо шта је генерал Генерал Леонид Ивашов, председник руске Академије за геополитику, преговарач са руске стране приликом потписивања мировног споразума 1999. године, рекао о том времену:
„Ми смо се с Американцима договорили да ће највише половина (Американци су говорили – не мање од половине) снага безбедности, пограничних снага и оружаних снага СРЈугославије бити повучено из покрајине. Ми смо се договорили да натовске земље, које активно учествују у бомбардовању и агресији против СРЈ, неће размештати своје снаге у дубини територије покрајине. Била је одређена и обележена зона од три до пет километара дуж границе са Албанијом и Македонијом. Ми смо пристали на присуство натовских структура једино у Призрену, отприлике 55 километара од границе. Овде је требало да буде размештена немачка бригада. Међутим, Строуб Талбот и Виктор Черномирдин су у суштини игнорисали ту заједничку одлуку руске, америчке и финске стране./…/ Черномирдин је трговао са Клинтоном и Гором о предмету његове подршке као кандидата за председника Русије. Мени је постало јасно зашто је Черномирдин трговао Србијом – да је требало, он би и пола Русије продао. Међу њима је постојао договор:Гор председник САД, Черномирдин – председник Русије.“(„Геополитика“, број 29/2008.)