СТАНИЋ: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ „NOVUS ORDO SECLORUM“


18 јун 2012,

За ФБР, пише Бранко Станић

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ

NOVUS ORDO SECLORUM

Е, мој пријатељу, тако ти је то. У свету више нема ни левице, ни деснице. Постоје једино они који су за глобализацију или су против ње. Мош’ бирати само између једног.

 

А пре неког времена једна девојка на Фацебуку рече: Кад видим спотове за ЕУ одмах сам против, а кад видим ко је све против, одмах сам ЗА.

Раније је била дилема, вероватно и ти знаш, то је из времена када си био овде у Србији, шта је боље: С оне ствари на плот или с плота на ону ствар. Како год кренеш на исто испадне.

Не знам да ли сам ти већ пис’о, главни проблем у свету, да не кажем капиталиста, је трка за профитом. Не мож’ профит сваке године бити 100% већи. Једном мора да пукне. Не мож’ једна шљива сваке године да роди 100% више. Кад одрасте, род јој је увек, мање-више, исти, зависи од године. Не рачунам оно кад омлати град. Тад је човек начисто најеб’о. Нема ништа. А док шљива расте, и не нарасте тол’ка кол’ка мож’ да нарасте, човеку се пар година повећава профит и већи од 100% по једној шљиви, ал’ то кратко траје. Фала Богу, код нас шљиве брзо нарасту, па брзо достигну максималан род, а са родом и добит газде, ал’ не могу сваке године рађати дупло више. Тако је то са шљивама код нас, а вероватно и другде у свету. Неко ће рећи, посади још неколико па ћеш повећати принос, а тиме и профит. Онда наредно године морам засадити још неколико шљива, ако хоћу још већи профит. А када целу њиву засадим шљивама, шта даље? Да отмем земљу од комшије?

Исто тако није проблем ако неко пребаци једну фабрику у Кину или негде другде где је јевтинија радна снага. Не знам колико се за исти посао плаћа у Кини, а колико у Америци. Или боље да питам колико би сати са својим парама обичан Кинез могао да живи у Америци, а колико месеци, исто тако обичан, Американац са својим у Кини. Зато си ти мене ономад и питао колико твојих 600 долара америчке пензије вреди у Србији, а ја сам ти то лепо одговорио, јер живим у Србији па знам, ал’ да си ме питао колико то вреди у Кини и у Америци… Ал’ не би… Ти то већ знаш, па што би ме и пит’о.

На свакој новчаници од једног долара, на другој страни, испод пирамиде, пише:

 

NOVUS ORDO SECLORUM

НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК

Да наставим где сам стао. И тако, ако се пребаци још једна фабрика, па још једна и тако редом не знам кол’ко, настаће проблем у држави одакле се пребацују. Профит не познаје границе и нације, то је већ неко давно рек’о. Његовим власницима је да им сваке године буде што већи, мислим профит, а не нешто друго. Ето, ни Грцима се више не исплати да своје националне сувенире сами праве или, боље рећи, онима који плаћају да се праве, па су то поверили Кинезима. Да ме погрешно не схватиш немам ја ништа против Кинеза, напротив, веома су ми симпатични. Немам ја ништа против ни противу било које друге нације или расе. Сви су ми драги и све су ми драге.

Ако нешто лупетам слободно ме прекини, да даље не… Умал’ да ми се омакне једна реч.

Ај да сам ја ово што сам до сада пис’о, безвезе трабуњо, нека буде и тако, ал’ су још давно о овом проблему, мислим да су то били баш Американци, снимили добар, а и поучан филм. Само то више нико не гледа, јер је затурен ко зна где, а ја глед’о па запамтио и сетио га се после 40 и нешто година. Био је црно бели, бар тако ми је изгледо, јер је тада била црно-бела телевизија, а мож’ бити да је био и у боји, ал’ то сад није ни важно. Него о чему се ради:

Негде на далеком острву у Полинезији, или тако тамо негде, живели су урођеници, тамнопути и сасушени. На том свом острву нису имали посла, па су чамцима одлазили на неко друго острво, због посла. Нису они имали моторне чамце, па тргнеш сајлу, па се вози, него су имали оне просте, на весла, па, бајо, веслај док не стигнеш и не липшеш. А то је имало да се весла, бог те питај докле, док не стигну, зато су и били онако жгољави, што би данас билдери рекли, добро дефинисани, ал’ им мањкала маса.

А на том другом острву је био каменолом где су они на примитиван начин одваљивали стење и камење. Тукли су чекићима по зашиљеним шипкама, а понекада и по прстима, али то не намерно него случајно. Са одваљивањем пос’о није био завршен него су они од тог камења правили нешто попут нашег воденичног камена, само много мање, а звали су га феј, тога се добро сећам. Док би то оклесали добро би се нагутали прашине, а и још који пут би лупили по прстима, опет ненамерно. Кад све то лепо исклешу што су замислили, потоварили би исклесано камење у чамце и тако измрцварени и натоварени назад на своје острво, опет веслајући, наравно.

То камење, тај феј, продавали су блесавим туристима за скупе паре. Треба им, тим туристима, као сувенир, да се сећају где су били кад дођу кући.

До другог острва и натраг

И шта сад бива. Једна будала, паметњаковић, од тих тамо урођеника, се сети да би било добро да унапреди технологију. Тако и уради, па накупује неке машине и још којешта. Напроизводио је он тог камења и напроизводио и продавао га по истој цени по којој су га и остали урођеници продавали, али с муком направљеним. Обогатио се силно, а ови његови сународници су и даље били релативно сиромашни, али су ипак могли с тим да некако животаре. Кад су они видели шта је овај урадио, сви рекоше у глас: „Хајде да и ми исто урадимо, па да се и ми обогатимо“.

Тако и ураде. Накупују и они, као и он, неке машинетине и још којешта, наравно на кредит, и почну производњу. Наједном је тог камења, тог феја, било толико, испрва у гомилама, па у брдима и на крају читава планина, који ником није требао иако су туристи и даље долазили на острво.

„Шта је ово – чудили су се урођеници – нико ништа не купује, а исти је као и онај пре, можда и чак лепши“.

Ником од туриста није било потребно сто тона тог камења. Била им је доста само једна каменчура од две киле да је ставе на полицу како би се хвалили исто тако блесавим, као и они, рођацима и пријатељима где су били и шта су донели на што ће у будућности само падати прашина.

Ето шта значи та хиперпродукција. Не води ничему, само пропасти, па је пропао и онај први, јер је и његово камење обезвређено. Наравно, нове технологије треба користити паметно, у корист заједнице, у име друштва, у име света, у име планете… Треба само онол’ко кол’ко треба, никако више, ал’ то је супротност профиту… У одо’ ја далеко.

Да ли би још која трака разредила гужву?

Не могу ја возити пет аута истовремено. Могу возити само један, а остали бити у гаражама, ако их имам у том у броју, иначе ће стајати на улицама, али чему то. Два бицикла могу возити. У ствари на једном се возим, а други држим за гуверналу и иде поред мене. Јес’ пробо тако? Није проблем никаки, брзо се научи, ко зна да вози бицикл, ал’ што бих тако радио када ми је један сасвим довољан… Могу ја имати у свакој соби по један телевизор, као што и имам, ал’ шта ће ми два у једној. У који би да гледам. Не могу гледати оба истовремено иако имам сто програма. Ово сам мало претер’о. Имамо их сада око 60-70, а заправо не гледам ни један. Можда само мало у пролазу или кад ме баш нешто заинтересује, али и то ретко. Више сам глед’о телевизију када је био један једини програм…

У, ја на филм о којем сам почео потпуно заборавио.

И они јадни урођеници, у том филму, закључише: „Било нам је боље кад смо се онако мучили. Све што смо тада направили продали би. А сада баш ништа.“

Наравно, није циљ човека да се стално мучи, него да са напредним технологијама квалитетније, угодније, и не знам ти шта још, живи. Али се, што рече брадати Маркс, понуда и потражња ипак мора ускладити ако не на светском, оно бар на локалним нивоима. То сви знају, ал’ опет гурају по своме, дај мени што више…

Мого бих ја овако да терам до ујутру, ал’ код нас у Србији је већ одавно време за спавање, а и ви тамо у Америци треба да ручате, па да се јело не лади, али још само ово:

Ако би применили лимес, граничну вредност из математике, на број газда, шта би онда био лимес газда? Један газда!

А шта би био лимес профита? Бесконачан профит!

А лимес радника? Нула или ниједан радник!

Што би рекли: само ја да будем једини газда на свету, све паре да буду моје и да немам ни једног радника, да ми не би правио трошак. Наравно као и математици, овоме се само тежи, али никада неће бити.

И још само ово, па ја овде у Србији одо’ на спавање, а ви тамо у Америци можете да ручате.

И када исцрпимо изворе јевтине радне снаге, када се више не буде могла наћи јевтинија, шта онда? Па ићи на фабрике без радника, као што рекох уз онај лимес, али о томе други пут… Када се ја наспавам, а ви наручате. Можда ће нам после тога још којешта пасти на памет.

Поздрав из Србије уз лаку ноћ, а у Америци за добар дан

Пријатељ

У Ослу одржан „дечји геј фестивал“! Добродошли у светлу европску будућност!!!


У Ослу одржан „дечји геј фестивал“!

18.04.2012. У Ослу (Норвешка), је пре годину дана одржан дечји геј фестивал, то јест фестивал деце хомосексуалаца или фестивал дечје хомосексуалности!


Фестивал је наводно одржан у знак подршке истраживању о дечјој хомосексуалности у светлу чињенице да је то сасвим нормално, као и  у знак подршке  књизи која је објављена као резултат ове студије. Овде је сајт књиге – http://www.gaykids.no/

Ево шта се каже у предговору књиге и у уводу сајта, што се може закључити на основу превода помоћу а Google Translator-a.

„Геј Кидс“ је књига о хомосексуалној љубави међу децом и младима. Али одрасли, посебно наставници и родитељи могу да имају велике користи од ове књиге. Књига „геј Кидс“ вам пружа знања сакупљена на основу дугогодишњих истраживања у области хомосексуалности у Норвешкој. Ова књига је прва те врсте. То је свеобухватан и обиман опис животних ситуација младих и одраслих који се заљубљују у особе истог пола. „Геј Деца“ ће положити темеље за безбедност, толеранцију и поштовање између деце и одраслих – без обзира на њихову сексуалну оријентацију.

Ево какве песме већ певају деца на Западу (такође на неким од фестивала толерантности):

Добродошли у нову европску будућност!
Да ли ће то бити и наша будућност? Или не?

ПС: А ево још једног видео клипа однекуда – вероватно са запада (нисмо успели да одредимо одакле видео долази, али по свему судећи, готово сигурно из истог места):


Дакле, јесу ли нам потребне те западне „слободе“?
Или је боље мало сачекати?

____________
Извор: http://www.planet-kob.ru

ДРАМА У МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊЕ! (аудио записи-25.05.2012)


26.05.2012.

Биљана Диковић – ДРАМА У МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊЕ
25.05.2012. (аудио записи)

___________________________________________

СРБИ НА ОКУП:
ПРИЧА ЈЕДНОГ БРАТА КОЈИ ЈЕ ДАНАС БИО У ПОСЕТИ КОД МАТИ ЈЕЛЕНЕ ИЗ ВАЗНЕСЕЊА: „Дошао сам колима до манастира испред кога је било више од 30 полицајаца. Капија је била отворена и унутра се видео велики број попова. Полиција ми није дала да уђем у манастир, а ни да прођем колима према конаку изнад манастира у коме су тренутно мати и сестре. Затим сам отишао пешке кроз шуму, око 500 метара и дошао до монахиња. Мати Јелена ми је рекла да су и она и све монахиње скроз модре по телу од силних батина које су добиле од „свештеника“, јер су их немилосрдно ударали и вукли по земљи и бетону. ЈЕДНА СТАРА МОНАХИЊА ЛЕЖИ ПРЕТУЧЕНА И ПРОЗЕБЛА ЈЕР ЈЕ ЛЕЖАЛА НА МОКРОЈ ЗЕМЉИ, А НИ ШПОРЕТА НЕМАЈУ ДА СЕ ОГРЕЈЕ!

Јутрос рано су отишле до Вазнесења да узму мало хране за себе, а и да нахране манастирске козе. Јм Герман, принудни управник манастира им није дао храну. Оне су биле гладне све док им иза подне није донео брат Милоје храну. Без обзира на све оне су мирне и срећне што страдају за Христа. Испричале су ми и како су се понашали свештеници у манастиру. Иако је био петак они су јели мрсну храну а и пили ракију која је била у манастиру, тако да су попијен цео балон ракије. Препознале су и свештенике који су их највише малтретирали… У конаку немају шпорет, а ни залихе хране, а мени су рекле да све имају. Хвала им и нека их Бог сачува!“ Прочитајте више ДРАМА У МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊЕ! (аудио записи-25.05.2012)

Руска државна телевизија јавно износи доказе о Српској велеиздаји!?


РУСКА ДРЖАВНА ТЕЛЕВИЗИЈА О ОДНОСУ САД ПРЕМА СРБИЈИ: ПРЕДСЕДНИК КОЈИ ИДЕ У АМБАСАДУ САД НА РЕФЕРИСАЊЕ!

уторак, 31 јануар 2012 20:12 .

Циљ је приморати Србе да се помире са губитком Косова, у замену им понудити сан о уласку у ЕУ и кришом их увући у НАТО

Централни дневник Првог канала руске државне телевизије – у аналитичко-иформативној емисији „Воскресное Время“, која се емитује у ударном термину недељом у 21 час а чији је уредник и водитељ Петар Толстој – чукунунук Лава Николајевича Толстоја – посветио је велику пажњу недавно изашлој књизи „Викиликс – Тајне Београдских депеша“.  

Уз наглашавање: недавно је у Србији објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе.   Факти преносе у целини садржај емисије:  

ВОДИТЕЉ ПЕТАР ТОЛСТОЈ: Дубоки економски проблеми са којима се у скорој будућности морају суочити и Европа и САД, криза у социјалној сфери и признање слома политике мултикултурализма – све то међутим, није препрека да се са манијалакном наметљивошћу подучавају друге земље како је једино исправно да живе. Фаворизовање својих вредности ради постизања конкретних циљева у геополитици – таква је данашња пракса западне дипломатије.  

Већ помало заборављена раскринкавања сајта Викиликс од користи су за анализу међународне политике САД према малој европској замљи – Србији. Та анализа је још интересантнија када се повеже са актуелним амбасадором САД у Русији Мајклом Мекфолом, који је више пута у својим књигама и научним чланцима поредио Владимира Путина са Слободаном Милошевићем јадикујући над недостацима демократије у Русији.  

У Србији је недавно објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе – јер њен аутор управо анализира разговоре о демократији и отимању Косова – у чему су главни били Американци, уз пуну сагласност љубоморних чувара европских вредности.  

Из Београда репортажа Јевгенија Баранова

Баранов о Викиликс београдским белешкама (ВИДЕО) 29 января 2012, Воскресенье, 21:51

БАРАНОВ: На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном.   Идеја књиге „Викиликс – Тајне Београдских депеша“ била је једноставна – изабрати из огромне количине поверљиве америчке дипломатске преписке, објављене на познатом сајту Викиликс, све што је у овој или оној мери везано за Србију. Очигледна разлика између оног што су српски политичари јавно говорили и оног што се реално дешавало подстакла је новинара Николу Врзића да буквално прекопа више од четврт милиона докумената. Резултат је превазишао сва његова очекивања.  

НИКОЛА ВРЗИЋ: Депеше које сам објавио необорив су доказ да је за финансијску, дипломатску и медијску подршку доласка на власт у Србији тзв. продемократских снага, коју су својевремено пружили Американци, наше руководство сада приморано да плаћа потчињавањем вољи САД, извршавањем америчких захтева и директива.  

БАРАНОВ: Целокупна савремена српска спољна и унутрашња политика мртвим чвором је повезана са само три, али зато веома принципијелна питања. То су – независност Косова, чланство у ЕУ и приступање НАТО. Судећи на основу америчких депеша, баш те три позиције су важне и Вашингтону.

Циљ је – приморати Србе да се помире са губитком Косова, које им је одузето силом, у замену им понудити неоствариви сан о уласку у ЕУ и кришом увући земљу у НАТО.   Војислав Коштуница је онај на којег је својевремено био пао избор Запада. Било је одлучено да се овом компромисном фигуром замени Милошевић, који је био свргнут током револуције коју су финансирале САД. Међутим, судећи према америчким депешама, благи, скромни и политички непрекаљени Коштуница – који је прво постао председник Југославије а након њеног коначног краха и премијер Србије – није оправдао поверење које му је указао Запад.  

ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА: Преломни моменат за мене били су председнички избори 2008. године. Управо тада је постало сасвим очигледно да је истовремено неколико страних амбасадора у Београду било до гуше умешано у наше унутрашње послове. А још, баш тада, актери свих тих прљавих послова не само да су престали да се скривају већ су почели и да се хвале својим успесима.  

БАРАНОВ: Изеђу председника и премијера Србије дошло је до разговора о приоритетним питањима. „Премијер је одбио да нас упозна са детаљима. Наредних дана очекујемо детаље од председника“ – то је суштина једне од депеша која је била послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Можете ли да замислите – од председника државе очекују реферисање у амбасади.   Борис Тадић – амбициозни политичар, демократа, чим је постао председник, показао се много попустљивијим од свог колеге из демократског покрета. По сва три поменута питања. Без обазирања на Устав Србије.  

ВРЗИЋ: Наше власти стално тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље која је иначе дефинисана законом. Додају да немају намеру да подстичу процес ступања Србије у НАТО. Депеше, међутим, говоре супротно – у поверљивим разговорима Председник се куне функционерима НАТО у своју верност и уверава их да је чланство Србије у НАТО приоритет број 1.  

БАРАНОВ: У тим истим поверљивим разговорима Тадићу је још пре пет година било јасно стављано до знања да ће Србија пре видети сопствене уши него ЕУ све док не призна независност Косова. Из депеша се види да председника брине само да информација о томе не процури у јавност, јер би њено објављивање могло да упропасти његову председничку кампању, која је била заснована – према саветима тих истих Американаца – на уверавањима да је Тадић једини који може Србију увести у Европу.   Дакле, у тренуцима кад у Покрајини, која је остављена на милост и немилост сепаратиста, десетине хиљада његових суграђана воде свакодневну борбу за преживљавање, кад српске дипломате бију битку по читавом свету за сваку реч на бесконачним преговорима, када Русија због Косова ломи копља у Савету Безбедности УН, председник Србије у поверљивом разговору саопштава да неће бити сметња напорима међународне заједнице у стабилизацији региона – макар ти напори укључивали и неку форму независности Косова.  

МАРКО ЈАКШИЋ , потпредседник Заједнице српских општина и насеља Косова и Метохије: Убеђивали су нас да је сав проблем са нашим Косовом везан искључиво за Милошевића и да ће сва питања аутоматски отпасти чим победи демократија. Жао ми је што смо тада сами на власт у Србији довели оне који су земљу претворили у колонију којом се управља из амбасада – у првом реду из америчке и британске.  

БАРАНОВ: Активни учесник свргавања Милошевића и један од лидера косовских Срба Марко Јакшић донедавно је био не челу Клиничког центра у Косовској Митровици. Не тако давно смењен је са тог места, после чега је са великим интересовањем открио своје презиме у једној од америчких депеша са препоруком да га „шутну у задњицу“.  

БАРАНОВ: Мирослав Лазански се са скепсом односио према објављеним депешама сматрајући их једном од политичких шпекулација све док није прочитао једну о себи. Американци су га означили као окорелог противника ступања Србије у НАТО а Лазански додаје да је његова биографија беспрекорно изнета. Зато сада говори: ако су Американци написали истину о њему, тешко да су лагали и о осталима.  

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ, војни коментатор листа Политика: Коначно сам се уверио да су депеше истините онда када нико од поменутих политичара није чак ни покушао да оповргне оно што је у њима речено. Ред у којем припадници наше елите сваке године на 4. јул чекају на коктел у Америчкој амбасади протеже се на километар. Данас си нико уколико се не налазиш на списку позваних на ту прославу.  

БАРАНОВ: Ред за прославу у Америчкој амбасади у Београду. По благослову амбасадора Мери Ворлик, долазе министри, високи чинови из Генералштаба, посланици, лидери опозиционих, па и националистичких партија. Општа идила. Депеше, на пример, говоре да је министар у Влади Србије Расим Љајић био тужан што приликом тадашњег свог сваконедељног рефереисања није имао да саопшти ништа ново.  

БАРАНОВ: Међу бројним фасциклама кривичних предмета којима се бави београдски адвокат Горан Петронијевић, једна је посвећена садашњем шефу владине делегације на преговорима о Косову Борку Стефановићу. Америчка депеша где се помиње име овог високог српског дипломате у овој фасцикли је материјални доказ извршеног злочина.  

ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, адвокат: Мене су косовски Срби овластили да поднесем кривичну пријаву против Борка Стефановића под оптужбом за шпијунажу и државну издају. Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године говори да је господин Стефановић изнео детаље тајног плана владе Србије који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова.  

БАРАНОВ: Према речима овог адвоката, тужилаштво је примило предмет. Међутим, он ће бити процесуиран само у случају ако садашње државно руководство изгуби предстојеће изборе. Тренутно је ова фасцикла једини реални резултат разоткривања тајни београдских депеша.   Мада је у то тешко поверовати – у земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану. А што је још интересантније – нико им о њима није поставио ни једно једино питање!    

(На емисији радили Јевгениј Баранов, Игор Критсков и Горан Шимпрага)

Извор: Нови Стандард

Србин Мирослав Илић кога је КПС „киднаповала“ – пуштен на слободу


Мирослав Илић пуштен на слободу

07.05.2012 | 16:27  Извор: КИМ

Мирослав Илић (27) из Косовске Митровице, оптужен да је учествовао у организовању убиства Албанца Хакифа Мехметија, пуштен је на слободу, сазнаје КИМ радио.

Верица Илић, мајка младића, КИМ радију је потврдила да је њен син ослобођен у петак пошто му је истекао притвор од месец дана, који му је одредио претпретресни судија Окружног суда у Косовској Митровици измештен у Вучитрну.

“Мирослав је ослобођен уз обавезу да се наредних месец дана, три пута недељно, јавља у полицијску станицу у северном делу Косовске Митровице. Правда је победила”, казала је Верица.

Верица је још једном поновила да њен син ни на који начин није повезан са убиством Хакифа Мехметија пре две године у Косовској Митровици и да је ухапшен на превару.

Мирослав Илић из Косовске Митровице ухапшен је почетком априла у Полицијској станици у северном делу Косовске Митровице када је дошао да да изјаву пошто су му непознати починиоци пробушили гуме на аутомобилу.

Илић се налазио у притворској јединици у Гњилану, а да је укинут притвор потврдила је и портпаролка ЕУЛЕКС-а Ирина Гудељевић.

“Притвор за особу која је ухапшена у вези са убиством Хакифа Мехметија 2010. године у “Клубу А” у Косовској Митровици је укинут, уз обавезу редовног јављања полицијској станици”, казала је Гудељевић.

Додала је да се истрага коју спроводе ЕУЛЕКС-ови тужиоци из Косовске Митровице наставља.

******

Србин Мирослав Илић „киднапован“ на очиглед оца у митровачкој КПС станици!?

8 април 2012, ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

 

Некажњени „лов“ и репресија над косметским Србима се настављају неуморно ових дана- овај пут изгледа уз свесрдну помоћ „Срба“ који су одлучили да зараде хлеб носећи „Тачијеве униформе“ илегалне КПС полиције (лажне шиптарске државе)…

Такав закључак се намеће не само нама, већ и нашим читаоцима, очевицима и индиректним сведоцима немилог догађаја, о коме ће бити речи у наставку овог чланка…

 

Из поузданих извора сазнајемо- да је косметски Србин: Мирослав „Мики“ Илић, рођен 18 јануара 1985, био жртва (још једне у низу против косметских СРба) „намештаљке“ шиптарско-терористичке КПС полиције и монструозне лажне оптужбе за наводно убиство једног шиптара у 2011.

Све је то изведено перфидно и под притекстом „поштеног полицијског рада“ од стране илегалне КПС станице у северној Митровици. Млади Мики Илић и његов отац Златибор су били практично намамљени у „полицијску“ станицу, где је Мики био буквално киднапован и одведен у непознатом правцу. Њему наравно није пружена шанса да се оправда за фантомско дело које му се приписује, нити му је дозвољено да контактира адвоката.  Све су то биле грубе повреде његових људских и грађански права– и пре свега иду на душу међународне Еулекс мисије, која наводно непристрасно надзире рад полицијских и правосудних органа илегалне шиптарске државе.

 

Како се то све одвијало- према исказу његове породице и пријатеља, са којима је наша редакција у сталном контакту:

 

Другог априла 2012, брачни пар Вера и Златибор Илић из северног дела Косовске Митровице пријављују КПС-у ( у северном делу града, у станици у којој искључиво „раде“ Срби) да им је неко избушио све четири гуме на аутомобилу…

Следећег дана, Мирослав „Мики“ Илић, који је запослен у Служби за одржавање у Студентском дому у Лепосавићу, добија на свом радном месту ( у 16 часова) позив од КПС-а да се јави да би наводно дао изјаву о пријави коју су поднели његови родитељи.

Збуњен таквим позивом, и несвестан завере која се плете против њега, он одлази кући код родитеља, и пошто зна да он није урадио ништа противзаконито, сам инсистира да оде у „полицију“ и тамо да исказ- како је то од њега захтевано у наводном  „полицијском“ позиву…

Његови родитељи, са предосећајем да ту нешто није у реду, и немајући поверење у корумпирану КПС „полицију“, покушавају да га наговоре да не иде. Он ипак одлучује да оде у станицу заједно са оцем…

По доласку у „српску“ КПС станицу, оца и сина одмах раздвајају, под изговором узимања „одвојених изјава“.  Отац Златибор је одмах приметио да ту нешто није у реду, и инсистира да буде заједно са сином. „Српски полицајци“ у шиптарским униформама га у томе спречавају физички.

Беспомоћан отац гледа како му Тачијеви изроди у КПС униформама одводе сина везаног лисицама у непознатом правцу. Касније сазнаје да је Мики одведен (киднапован) у Вучитрн, па за Србицу, да би евентуално завршио у гњиланском затвору.

Родитељи Вера и Златибор Илић, скрхани болом и страхом за судбину свог детета, касније сазнају да је Мики оптужен за наводно убиство неког шиптара у 2011.

 

Наши саговорници и пријатељи младог Илића су нам саопштили  да је цео догађај само још један у низу монтираних процеса, против  Срба од стране шиптарских сепаратиста, којима је главна кривица на „демократском Косову“, то што су Срби. Нажалост и млади Мики Илић је илегално киднапован и предат у руке шиптарских терориста уз помоћ „српских слугу“ у КПС униформама.

У време писања овог текста није било ниједног новинског чланка о овој криминалној отмици у „водећим“ Српским медијима, нити су се тим поводом огласили Српски државни органи, чија је Уставна обавеза да штите безбедност и слободу својих Српских грађана, ма где се налазили.

Данас нажалост, косметски Срби доживљавају сличну, ако не понекад и већу дискриминацију, од стране „српских“ државних органа- него што је то случај у рукама шиптарских сепаратиста…

 

 

 

 

МИСТЕРИОЗНА БОЛЕСТ – РЕЗУЛТАТ ГМО ХРАНЕ


Већ неколико година пацијенти у САД-у и В. Британији, погођени мистериозном Моргелонсовом (Morgellons) болешћу, безуспешно траже лек или бар дијагнозу за симптоме изазване сојем бактерија непознатог порекла. Опис „болести“ подсећа на сценарио из научнофантастичног романа, у којем се елијен учаурен у људском организму буди, преузимајући контролу над целим организмом…

03.02.2012. извор: Печат, евоНовости, интернет за ФБР приредила Б.Диковић

Екипа независних истраживача, међу којима је и Кенди Грифин из Моргелонс рисрч груп“, тврди да Моргелонсов синдром није болест, већ процес:Ради се о специфичној форми присилно усмерене еволуције људских генома – фетусној фази трансхуманизма, спроведеног над људским бићима широм планете… Значајну улогу у експерименту играју кемтрејлси – уз чију помоћ се моделира природно окружење и сва жива бића“. Медицинска асоцијација ЦДЦ негира постојање болести, да би непосредно пре експлозије“ Моргелонса у Америци – послали писма лекарима широм земље, с лажном информацијом да се суочавају са учесталом појавом ДОП-а (Delusions of Parasitosis)“, кријући из неког разлога праву истину.

Опис болести“ подсећа на сценарио из научнофантастичног романа, у којем сс елијен учаурен у људском организму буди, преузимајући контролу над целим организмом. Жртве Моргелонсовог синдрома није напао ванземаљац – да би их трансформисао у нову врсту – већ бактерија створена људском руком, с непознатом наменом и још нејаснијом сврхом.

Угледни професор молекуларне физике и ћелијске механике Виталиј Цитовски, скенирао је електронским микроскопом мутирајућа влакна смештена под кожом пацијената, као и она истиснута на површину, закључивши да се ради о синтетичким влакнима непознатог састава – различитог од свега што су природа и људска рука до сада створиле. Идентична влакна пронађена су у узорцима слузи, настале таложењсм аеросола на лишћу после прелета кемтрејлса, што их недвосмислено доводи у везу са Моргелонсом.

Истраживач Карником је у Мексику открио да се у идентичном узорку налазе и сасушена црвена крвна зрнца људског порекла. У филаментима је откривена хибридна животна форма са елементима за ауторепродукцију – што је чини сличном бактерији, али је – заразлику од бактерије – издржљива на екстремне температуре и понаша се као „archea“. Филаменти имају гране и пупољке из којих избијају младице“, па многи сматрају да се ради о трансбиологији (форма која се сама умножава из хибридних форми).

БАКТЕРИЈЕ ИЗ ГМО

Једна од жртава Моргелонса, Енглескиња Каролин Картер, напустила је Велику Британију суочена с инертношћу и незнањем похлепних и лењих практичара“, да би се преселила на Кипар. Замислите да приметите на свом телу црне мрље из којих клијају плава влакна, а затим приметите исту појаву на зрну пиринча – ја сам то видела – и није било могуће разликовати их!“, каже Картерова, описујући несносне физичке и психичке болове којима је годинама изложена.

 

Лабораторијски налази су – код свих доступних болесника – открили присуство агробактеријума – бактерије широко распрострањене у процесу генетске модификације биљака (ГМО). Виталиј Цитовски тврди да се ради о болести изазваној генетски модификованим организмима и да смо сведоци остварења најцрњих слутњи о могућим последицама по људски ДНК, изазваним уношењем ГМО кроз храну (ГМ пољопривредни производи), преко одеће (ГМ памук) и путем респираторног система (пестициди и кемтрејлси).

ЦДЦ је далеко од очију јавности започела испитивања заражених узорака још 2007, што указује на чињеницу да научници вешто скривају у вези са пронађеним беживотним неорганским структурама, које су – на волшебан начин – уз помоћ лудих научника почеле да се покрећу.

Трагајући за природом кемтрејлса – за које је непобитно утврђено да се користе за сетву смрти“ – авио-стручњак Марк Мек-кендлиш је открио да се у узорцима налазе наноматеријали непознатих својстава, апелујући на јавност у Америци и Европи да заустави тајне недозвољене активности.

Иако је НАСА признала постојање облака створених људском руком, називајући их џет цирус“ („jet sirrus“), многи још увек с неверицом прихватају могућност да их њихова Влада немилице засипа опасним материјама, саучествујући у глобалном експерименту на ивици науке“.

Софија Смолсторм (Sofia Smallstorm), аутор филма Од кемтрејлса до псеудоживота: тамна страница синтетичке биологије“ („From Chemtrails to Pseudo-Life: The Dark Agenda of Synthetic Biology“), снимљеног октобра 2011. године у Калифорнији, дала је допринос разумевању ове материје једним од најпотреснијих – научно поткрепљених – докумената о повезаности кемтрејлса и Моргелонса. Ове облаке без кише Софија је назвала (према формацијама у које се групишу) – „Cirrus uncinus“ и „Asperatus“, описавши њихово деловање на ваздух који удишемо, тло и воду коју пијемо. Кад се комешајућа влакна (испуштена из авиона) нађу изнад самог тла стварају својеврсну олују сувих честица“, видљиву у ноћима без ветра („Dry particle storm“). Овако испуњен ваздух више није неутралан, што проузрокује небројене пропратне појаве.

Софија је снимила и облаке у облику отварача за флаше“, из којих се на земљу спуштају честице формирајући водонепропусну скраму, облажући лишће, стабла и корење, да би после вишемесечног излагања кемтрејлсима дрвеће – услед недостатка влаге – почело да умире. Широм Калифорније може се запазити паучинаста бела скрама која убија биљке.

СУПЕРИНТЕЛИГЕНЦИЈА ИЛИ РОПСТВО

У Софијином филму могу се видети узорци четири типа вишебојних токсичних влакана, с различитом структуром (минерали и стене) – који се под кожом пацијената преплићу и згушњавају у неку врсту ткања“ или разгранатих форми, чији изданци под притиском пробијају површински слој коже, избијајући у виду разнобојних синтетичких трепљи, невидљивих голим оком.

У почетној фази пацијент осећа несносне болове као да под кожом мили на стотине мрава“, али су незаинтересовани лекари уместо детаљног испитивања пацијентима давали лекове за умирење, приписујући њихово понашање психичким сметњама. Каролин Картер се жали да нико ништа није предузимао ни кад су влакна почела да се пробијају кроз кожу, изазивајући црвенило и болне отоке, да би се на крају формирала нека врста гуштерове коже.

Званична медицина још нема одговор, али су независни истраживачи закључили на основу присуства сувих црвених крвних зрнаца у филаментима, да се ради о високософистицираној технологији, уз шокантно откриће да промене у неживом ткиву наговештавају његову способност да производи сопствена крвна зрнца. Највероватније jе у питању нанотехнологија, наука у повоју која се бави могућностима да се из најситнијих честица – од самог дна – изграде незамисливе структуре“. Софија претпоставља да се – као резултат експеримената — у нашем телу одвијају ланчани процеси и да је код људи са Моргелонсовим симптомима дошло до одбацивања страних тела, што указује на опасност да остала већина заражених људи интегрише нанопроизводе у организам, несвесни насталих промена.

Ширећи познате границе науке на сцену већ ступа синтетичка биологија – укључујући у поље истраживања генетику, радијацију, роботику, нанотехнологију, вештачку интелигенцију, информациону технологију… У фебруару 2011, Тајмс“ је објавио да ће 2045. године човек постати бесмртан. Брак између човека и технологије објављен је на дан Св. Валентина, уз егзалтирани наговештај да ће се човек трансформисати у нешто ново, нешто боље!“ Ову идеју промовише НАСА (преко Гугла“), тврдећи да ћемо уз помоћ нанотехнологије и роботике, поправљајући“ генетику, моћи да контролишемо процесе у свом организму до нивоа молекула. Предвиђен је и развој мозга у хуманоидну машину са високом интелигенцијом“ – само није речено ко ће држати даљински управљач.

У филму Трансцендент мен“, један од научника који намеравају да се играју Бога говорећи о суперинтелигенцији робота спомиње и вештачке крвне ћелије. Софија сматра да је то још једна копча за разумевање тајне Моргелонса. У сваком случају, аутори Трансцендент мена“ интензивно раде на трансформацији Хомо сапиенса у Хомо еволутуса, припремајући коначно разврставање преостале популације на елиту и раднике – чији ће мождани процеси бити патентирани, лиценцирани и контролисани!

Ту је и нова грана науке – метабиологија, а за њом долази синтетичка биологија, чији заговорници комбинују генетику, роботику и нанотехнологију са вештачком интелигенцијом, у жељи да створе хибри де природних форми и инжењерингом створених ткива.

Један од водећих трансхуманиста Реј Курцвејл (Ray Kurzweil), у књизи Ближи се посебност врсте“ („The Singularity is Near“), објављеној 2005, предвиђа развој ГНР (генетик/нанотехнолоџи/роботике), најављујући амбиције његовог тима: Ако ме питате да ли Бог постоји, рекао бих – још не“. Уколико их не зауставимо, Хомо еволуција ће нас неизбежно и незадрживо увести у постхумано доба, а ми ћемо постати технолошки хибриди… или нешто што више нико неће моћи да контролише.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ КОД НАС О ОВОМЕ НА СЛЕДЕЋИМ ЛИНКОВИМА:

У сусрет Новом светском поретку: време да се упознамо и са MORGELLONS-има

БИОЛОШКИ РАТ НА ПЛАНЕТИ: БАКТЕРИЈСКА ВЛАКНА У МОРГИЛОНИМА СУ ХИБРИДНИ ЦИКЛИЧНИ МОЛЕКУЛИ

Бугарска историчарка у докторској дисертацији открила: Албанску нацију је вештачки креирала Аустро-Угарска!!!


ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угарa

приредила редакција ФБРрепортера

Белешка ФБ Младен Радовановић (објављено у четвртак, Јануар 12, 2012 у 12:05 пре подне)

„МОЛИМ СВЕ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈУ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ

Половином октобра прошле године сам обавештен да је умрла моја добра другарица доктор историјских наука Теодора Толева. Тог тренутка и дуго после тога нисам могао да дођем себи, јер је била не само моја добра пријатељица и уопшtе Срба већ и изузетна особа и интелектуалац који је дошао до открића изузетних у својој области што је била и тема њене докторске дисертације значајне у светским оквирима а и посебно за нас Србе. У годинама дружења са њом ми је не само причала, већ ми је и представљала свој рад који је за мене тада, око 2005. – те био шокантан јер је потврђивао документовано све оно за шта се сматрало да је романтични поглед српских националиста: ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већих је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогнуо новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угара. Пасионирано сам гутао сваку Теодорину реч и наравно ширио истину, на коју су многи одмахивали руком.

Како је тема коју је обрадила у докторату (документована у сваком свом детаљу) сасвим супротно гледиште од званично важећег „међународне заједнице“, говори о изузетној тежини и важности информације и поруци коју са собом носи: Европска Унија и њене владе заједно са УСА и НАТО су гомила лажова и ниткова а посебно елите Аустрије, Немачке и Мађарске. Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.

Сада када смо пред изборима, нас 99 % можемо да учинимо нешто: а то је да шерујемо и раширимо истину по Србији а и свету! Разбијмо окупаторе Косова и Метохије и њихове слуге у Србији! Молим озбиљне људе, српске патриоте да рашире глас истине који собом носи животно дело моје покојне другарице, пријатељице свих Срба у Барселони и уопсте српског народа! Теодора је можда убијена, тихо уклоњена због нас Срба и због истине и доказа који српском бићу недостају као кисеоник, храна и вода. Молим да се сви у једном тренутку уозбиљимо и схватимо да у рукама имамо дијамант који може свима да нам донесе нову истину, нову владу, нов међународни положај. Помозите мени, помозите себи, помозите нашој Србији, помозите нашем народу на Косову! Преклињем вас!“

********************************

РАСПАД СРБИЈЕ И ВЕШТАЧКА ТВОРЕВИНА АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ ЈЕ ДОКАЗАНА ДОКТОРСКОМ ДИСЕРТАЦИЈОМ!

Рана смрт бугарске историчарке Теодоре Толеве је прекинуо једну обећавајућу каријеру на самом почетку. Научник и полиглота, радила је на различитим темама од геноцида над Јерменима, до рата за Шпанску сукцесију.
За Европску историју XIX – XX века, њен рад у вези албанске нације је врло револуционаран и без икакве сумње биће предмет даљих истраживања и многих полемика.
У модерној и важећој историји (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) се подразумева да је албанска нација у XIX веку већ постојала на чврст и несумњив начин.

Теодора Tолева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу (haus-, hof-, und staatsarchiv) у једном „архивском инциденту“ – случајности по њеним речима, нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896! Ни она сама у том моменту, није могла да замисли да ће се следећих неколико година посветити једном дубоком истраживању које ће да резултује њеном докторском дисертацијом на универзутету у барселони!!!
Утицај аустроугарске империје на креацију албанске нације!

Ти састанци се помињу у документу : „Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“, али им се не придаје велики значај. По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч да учини конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије.
Без сумње је губитак Теодоре огроман губитак за науку а изнад свега губитак личности такве људске категорије која је без сумње оставила дубок траг у свима нама који смо имали част и привилегију да је познајемо!

http://www.semanarioserbio.com/modules.php?name=News&file=article&sid=4204
SEMANARIO SERBIO – IN MEMORIAM: TEODORA TOLEVA
http://www.semanarioserbio.com

********************************

Прилог: Основне информације о одбрањеној докторској тези – наслов, аутор, универзитет, департман, датум одбране, ментор, чланови комисије и резиме.
http://tesis.com.es/documentos/influencia-imperio-austrohungaro-construccion-nacional-albanesa-18961908/ http://www.ub.edu/dphc/albania.htm

Tesis: La influencia del imperio austro-húngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908

Autor:                                              Todorova Toleva, Teodora
Universidad:                                      Barcelona
Departamento:                                    Informacion No Disponible
Fecha De Lectura:                               16-09-2008

Director:                                 Colomines Companys, Agusti

TRIBUNAL

Presidente:                                        Termes Ardevol, Josep
Secretario:                                        Suau Puig, Jaume
Vocal:                                              Olive Serret, Enric
Vocal:                                              Guibernau Berdum, Montserrat
Vocal:                                              Vinyamata Camp, Eduard

Descriptores: HISTORIA CONTEMPORANEA

Resumen:

Esta tesis, como señala su título, trata del papel que desempeñó el Imperio Austro-Húngaro en la construcción nacional albanesa en el período 1896-1908. Los documentos manejados, encontrados todos en el Archivo Imperial y Real de Viena () y en su gran mayoría todavía no publicados, nos llevaron a la hipótesis, de que entre la población albanesa, bastante heterogénea en la época antes señalada, no existía el sentimiento de pertenencia a una nación y que el Imperio de los Habsburgo por razones políticas y estratégicas a largo plazo, desarrolló una serie de actividades para fomentar dicho sentimiento. Para examinar esta hipótesis estudiamos las actividades austrohúngaras que pertenecen al ámbito de la educación, el periodismo, de la codificación del idioma escrito unificado, de la publicación de textos de carácter nacionalista en albanés. También prestamos atención al trabajo que Viena efectúa en este sentido con el clero católico que es activo entre los albaneses católicos del Imperio otomano, así como sus iniciativas para fomentar la unión entre los clanes musulmanes y católicos de los albaneses. La conclusión a que llegamos en base al exámen de las actividades e informes de los agentes diplomáticos austrohúngaros, es que Viena tuvo un papel decisivo para que el sentimiento de pertenencia a una nación arraigase entre los albaneses del Imperio Otomano.

ФБР: Приближан превод резимеа: Ова теза, као у наслову, посматра улогу коју је имала Аустро-Угарска империја на изградњи албанске нације у периоду 1896-1908. Обрађена докумената која се налазе у царском и краљевском архиву у Бечу (HHStA) и која углавном још нису објављена, довела су до хипотезе, да албанско становништво, које је било врло хетерогено у наведеном периоду, није имало осећај припадности нацији а да је Хабсбуршко царство зарад политичких и дугорочних стратешких циљева, развило низ активности како би се тај осећај изградио. Да би испитали ову хипотезу ми смо проучавали аустро-угарске активности које се односе на образовање, новинарство, кодификацију јединственог писаног језика, објављивање текстова албанско-националистичког карактера карактера. Такође, пажња је била усмерена и на рад у том правцу католичког свештенства које је било активно међу Албанцима у Отоманском царству и његовим напорима да се промовише јединство међу клановима муслиманских и католичких Албанаца. Закључак до кога смо дошли на основу прегледа активности и извештаја аустро-угарске дипломатије јесте да је Беч одиграо пресудну улогу како би се међу Албанцима у Отоманској империји дубоко укоренио осећај припадности нацији.

++++++++++++++++++
за ФБР Фердинанд Страшни :
СВЕДОЧЕЊЕ О ОДНОСИМА СРБА И АРБАНАСА, односно о постојању Арбанаса на овом простору говори др Јован Деретић на предавању у Крагујевцу у новембру 2011. (ВИДЕО)

affiliate_link
Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.