Архиве категорија: РОДОЉУБЉЕ

„Немам оца, немам мајке, немам никог“ – браћа Чеси посетили гроб Споменка Гостића


СРБски ФБРепортер

kolaz - na grobu Spomenka Gostica

Не плаче се за јунаком!

26.4.2015.Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ

Према информацијама којима сам располагао, до гробља у засеоку Јовићи на коме је сахрањен Споменко Гостић не постоји пут, већ се мора ићи пешке кроз шуму, а уз то се Јовићи налазе у близини села Бочиње које се помиње као упориште вехабија, о чему се писало не само код нас, него, како се касније испоставило, и у Чешкој. Никаквих ближих података о томе како доћи до Јовића и сеоског гробља није било. Због тога сам, иако је било планирано да са пријатељима из Чешке посетим гроб Споменка Гостића у петак 17. априла, кренуо дан раније како бих нашао пут.

Одлука се показала као исправна јер ми је било потребно неколико сати да руководећи се добијеним информацијама коначно дођем до Јовића.

Најпре сам се упутио у Доњу Бочињу, одатле у Горњу Бочињу па у Бакотић. Тек…

View original post 620 more words

9. априла 1999. био је Велики Петак и почео је ПАКАО КОШАРА


СРБски ФБРепортер

На Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама.
Због односа снага, услова у којима се водила и губитака – више од 60 мртвих наших војника, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, и преко 150 рањених, позната и као – Пакао Кошара.

09.04.2014. Димитрије Марковић за ФБ страницуРеци не ЕУ
за ФБР приредила Биљана Диковић

хероји са кошара На фотографији: српски јунаци испред карауле Кошаре

Битка на Кошарама се водила од 9. априла до 10. јуна 1999. године између српске војске, онда под називом Војска Југославије са једне стране и троструко надмоћнијих снага НАТО-а, регуларне Војске Албаније и терориста ОВК са друге стране.

Како су положаји непријатеља били на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца напада.

Циљ напада НАТО је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре и изврши копнена…

View original post 690 more words

Одговор младог српског научника председнику САНУ – Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо?


СРБски ФБРепортер

kolaz

Пише: Никола Росић
Извор: Србин.инфо

Поштовaни господине Владимиру Костићу,

Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

И да одмах будем јасан, „не слажем се ни са једном речи коју сте изговорили, али ћу до смрти бранити Ваше право да их изговорите“. И не само да имате право на мишљење, већ је оно апсолутно очекивано и пожељно, с обзиром на позицију и улогу коју обављате у српском друштву.

Уосталом, оно што остаје иза нас нису само наша дела већ и наше речи, о којима Вам данас желим и имам право рећи шта мислим, претпостављајући да су упућене и мени, као припаднику народа коме сте се пророчки обратили ономад, или сам бар ја то тако разумео.

Желим да знате…

View original post 652 more words

Погибија Бранке Ђукић – Да се не заборави!


СРБски ФБРепортер

 Погибија Бранке Ђукић

Реци не ЕУ 30.7.2014.

10530881_335969906558544_1091601476956606462_n1975. године Бранка Ђукић из села Метеха, код Плава пошла је  да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана се вратила аутобусом на Чакор и у поподневним сатима кренула преко Јечмишта кући, својима. Изненада, испред Бранке стала су два Албанца и препречили јој пут. Она их је одгурнула и кренула даље. Један од њих је ухвати за руку. Пљунула је једног од њих, силовито се истргла и кренула даље. Када су виделе звери да јој не могу ништа, пуцали су у њу и побегли.

Наредног дана, у цик зоре, тим истим путем од Метеха према Чакору кренуо је њен отац Раде и на путу наишао на мртву Бранку. Узео је своје дете у наручје, и тако на рукама своју Бранку донео кући. Туга је прекрила гору и планину Чакор. Имала је 18 година.

Није прошло много времена злочинци су…

View original post 1.729 more words

Држава моја, а зову ме избеглица! Ја КОСОВАЦ – ви мени косовар! Чиме сам заслужио?


СРБски ФБРепортер

Вучићевић Душан, 30.6.2015.

Узели ми њиву, хоће кућу. Натерали ме да имање продам, исто оно где сам коло играо и уз поток звиждао, неко ми је отео и свој барjак разапео. Сад уз моју Бистрицу арнаутски гоч звечи, а моје гусле цвиле, хармоника јечи.

kolaz KiM

Хлебом сам их хранио, рекавши и они су људи, голу им децу облачио рекавши шта су деца згрешила – а они моје дете убише и камењем ме нахранише и отераше из дома свога!

Дођох овде, а сад видим да не знам ни где сам дошао…

Држава моја, а зову ме избеглица! Ја КОСОВАЦ – ви мени косовар!

Чиме сам заслужио? Тиме што сам корене чувао?
Што је мој предак Лазар кроз векове војевао?
Што сам рођен у долини где је понос име а гостољубивост презиме?
Што певам и кад душа јеца, што волим своју ћирилицу више него себе самог, што сањам своје небо косметско…?

Јесам ли…

View original post 75 more words