Страшна истина о масакру у „Панди“- Или још један салто-мортале Александра Минхаузена


Други аспект Вучићевог јавно обелодањеног програма „промене свести и суочавања са страшном истином“ у Срба, јесте сламање духовног отпора, па чак и потирање националног идентитета код Срба, нарочито оних, који ће неуставном одлуком (уколико их „неко“ у међувремену не заустави) постојећег Српског режима, у блиској будућности бити „ампутирани“ од матице Србије.

***

Страшна истина о масакру у „Панди“- Или још један салто-мортале Александра Минхаузена

20 јануар 2014, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић

—————————————————————

vuk-draskovic-aleksandar-vucic-1389557443-426345

„ДУБОКО ГРЛО“ А.К.А. ВУК ДРАШКОВИЋ И „АЦА МИНХАУЗЕН“ А.К.А. АЛЕКС ВУЧИЋ

——————————————————-

СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОВАКО, НЕДАВНО…

Вучићева „тешка реч“ у интервјуу Пинку, 28 децембра 2013:

On je rekao da ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo, navodeći primer ubistva Srba u kafiću Panda na KiM 1998. godine, za koji je rekao da nema dokaza da su ubistvo izvršili Albanci, kako se to verovalo. (Цитат: Блиц)

Мелодраматични вице-премијер Србије Алекс Вучић, у народу такође познат као „Аца Минхаузен“, је недавно широј српској (али и светској) јавности најавио суочавање Срба са „страшном истином“.

Дакле, Вучић је 28 децембра 2013 почео са „ватреном припремом“ свог недавно најављеног програма „промене свести у Срба“ – јер национално свесним и истинољубивим Србима једноставно данас нема места у евроунијској (не)срећној заједници!?

—————————-

„Страшна истина“ коју Вучић припремио за „свој“ народ се „свела на то“- да терористички напад у децембру 1998 на кафић Панда у Пећи, када је бездушно убијено шесторо Српске деце, није било недело шиптарских терориста под командом Рамуша Харадинаја, већ „неког другог“…

…Наравно, мелодраматични и превртљиви Вучић није имао петљу да пред камерама „пинк боје“, јавно к(сл)аже „да су Срби побили своју децу“, већ је тај „посао“ препустио „таблоидима под својом контролом“. И негде на линији „Западне амбасаде- Вучић- Таблоиди“, изгледа да је дошло до куршлуса, па је један од његових „најлојалнијих таблоида“ за овај доказани злочин шиптарских терориста оптужио, ни мање ни више, него једну од најмоћнијих Западних обавештајних служби и њен (не)званични „ескадрон смрти“- Британски „МИ6 и САС“.

Тај таблоид се, пласирајући такав „сензационалистички текст“, вероватно водио жељом да ублажи гнев народа према „вољеном вођи“, који је произвела ова јавно телевизована Вучићева изјава, коју је видело и чуло (својим неверујућим ушима) више милиона грађана Србије !?

Та невероватна вест је вероватно толико била невероватна, и вероватно веома непријатна за Вучићеве Западне спонзоре (не заборавимо програм СНС је, у време „торпедирања“ Српске Радикалне Странке и крађе њених мандата у Народној скупштини од стране Николића и Вучића, написао бивши амерички амбасадор Монтгомери) – да је Вучић био „присиљен“ да јавно демантује писање „свог омиљеног таблоида“:

Moram da demantujem da su u ubistvu srpskih dečaka u kafiću „Panda“ u Peći učestvovali MI6 ili SAS. To nanosi štetu našoj zemlji, mi s njima imamo odlične odnose, a oni s tim nemaju veze. Tu ima čudnih stvari i veoma je teško da o tome danas govorim. Kada budemo imali više detalja, mi ćemo o njima obavestiti javnost – rekao je Vučić nedavno. (Цитат: Курир)

Овде је веома интересантан детаљ да Вучић, не само што овде „имперсонира“ гласноговорника „МИ6 и САС“, већ се јавно хвали како држава Србија има „одличне односе“ са овим озлоглашеним британским „обавештајно-терористичким“ организацијама, које су у време ратова 90их на Косову и у Босни, бездушно убијале Српске цивиле и војнике!?

VukLjubiRukeOlbrajtovoj

ВУЧКОВО „ДУБОКО ГРЛО“…

Детаљи „страшне истине“, које сам Вучић није имао петљу да саопшти српској јавности, пуштени су у оптицај, прво путем његових „омиљених таблоида“, да би их потом преузели и сви водећи (а самим тим и про-режимски) медији:

Izvor blizak Vladi Srbije tvrdi da je Radomir Marković, bivši načelnik DB, ponudio nadležnima konkretne dokaze da je napad na kafić „Panda“ 14. decembra 1998. izveden u organizaciji Milorada Ulemeka Legije! Marković, navodno, ima dokaze da je grupu koja je izvela tu akciju, za koju se godinama verovalo da je delo albanskih ekstremista, organizovao bivši komandant JSO.“ (Цитат: Курир)

Како ови „медији“ наводе, информације о „страшној истини“ са којем ће морати Срби да се суоче ових дана, долазе из веома поверљивих (и блиских влади) извора. Наравно не именујући те „изворе“, вероватно да би цела прича попримила још „страшније димензије“…

…Ипак евроунијски „психолошко-пропагандни“ медији, који излазе на „српско-хрватском“ језику се нису либили да именују те „изворе блиске Влади Србије“:

“Tog 14. decembra 1998. godine Peć ne kontroliše nikakva UČK, Peć kontroliše vojska naša, policija naša, tamo je i JSO i druge parapolicijske snage. I sada odjednom kroz tu Peć, kroz tu našu silu, vojsku u jedan kafić u centru grada ulaze dvojica maskiranih UČK terorista, ubijaju mladiće i pobegnu. Ministar policije kaže u intervjuu da o tom događaju nije vođena nikakva istraga. Strašno. Zašto nije? Pa, tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga. Svi tragovi vode ka JSO, to je bila teroristička jedinica SDB”, kaže Drašković (Цитат: Радио Слободна Европа)

Очигледно, бивши олињали министар свих издајничких влада, и медијски запостављени квази-опозициони лидер Вук Драшковић, је одлучио да се огласи, и себе уздигне на „пиједестал“ поверљивог „владиног извора“.

А ко још Вуку верује, осим доказаних анти-српских медија?

—————————————–

ALEKSANDAR VUÈIÆ

КРАТКОЋА КРАТКОГ ПАМЋЕЊА…

Вучић је таквом „страшном истином“ напрасно одлучио да сам себи скочи у стомак, вероватно ускраћен чак и за своје кратко памћење- потпуно заборавивши свој драматичан „експозе“ пред Саветом безбедности пре годину дана. Да подсетимо:

UNITED NATIONS- SECURITY COUNCIL

S T A T E M E N T by H.E. MR. ALEKSANDAR VUČIĆ

FIRST DEPUTY PRIME MINISTER OF THE REPUBLIC OF SERBIA

New York, 5 December 2012

Mr. President,

Distinguished members of the Security Council,

…On 14 December 1998, 6 young men, Ivan Obradovic (15), Dragan Trifovic (17), Zoran Stanojevic

(17), Svetislav Ristic (17), Vukosav Gvozdenovic (18) and Ivan Radevic (25) were killed in a terrorist

attack in café Panda in Pec. The perpetrators of the crime were under the command of Ramush

Haradinaj. My question today is: Who is responsible for the death of these people?

…Serbia is on its road to Europe and is interested in cooperating with all peoples and countries in the region. It has undertaken to fulfil all its international obligations, it conducts the dialogue with Pristina under the aegis of the European Union and the only thing that Serbia is asking for is JUSTICE. Nothing more, nothing less.

Thank you, Mr. President

(Alexandar Vuchich)

ПРЕВОД:

Александар Вучић: „Уважени чланови Савета Безбедности: „14 децембра 1998, шест младих људи, Иван Обрадовић (15), Драган Трифовић (17), Зоран Станојевић (17), Вукосав Гвозденовић (18) и Иван Радевић (25) су убијени у терористичком нападу на кафе „Панда“ у Пећи. Извршиоци тог злочина су били под непосредном командом Рамуша Харадинаја. Моје питање за вас данас, јесте: Ко ће одговарати за смрт ове омладине?“- Потрепдседник Владе Србије А. Вучић, 5 децембра 2012, у Њујорку, током званичног „експозеа“ државе Србије, у седишту УН…

Дакле, пре само годину дана, наш „преподобни“ вице-премијер А. Вучић је у свом драматичном говору у Савету безбедности УН, посебно цитирао терористички случај убиства наше Српске деце у кафићу Панда у Пећи 1998, категорично оптуживши за то недело припаднике ОВК под командом Рамуша Харадинаја, и захтевајући одговорност за злочинце.

Ако имамо у виду, да је испред „највишег светског органа“ Вучић наступио у својству „другог по чину“ Српског државника, и да је презентовао СБ детаљан извештај владиних органа, утемељен на чињеницама, овде се сада поставља једно просто питање-

Да ли је А. Вучић приликом свог јавног и формалног обраћања (посредством светских медија), и подношења званичног „експозеа“ највишем међународном ауторитету изговарио лаж- или је А. Вучић изговорио лаж, приликом свог јавног, али неформалног обраћања (посредством телевизије „пинк боје“).

Вероватно, гледајући из легалног угла, његове речи изговорене у контексту обраћања СБ УН имају већу тежину и одговорност, него оно што је изговорено у контексту неформалног ћаскања на једној „тајкунској телевизији“…

Поред тога што горње чињенице покрећу питање кредибилитета нашег поптредседника Владе, оно што је по мени овде веома забрињавајуће (поред чињенице да је наш вице-премијер већ небројено пута ухваћен у лажи), јесте документована чињеница да је „наш“ вице-премијер једна доказано „емотивно нестабилна личност“, и да једноставно, у овој земљи, нико више не може да предвиди да ли ће се „следеће јутро“ из кабинета „нашег“ вице-премијера огласити „Аца- Др Џекил“ или „Аца- Мр Хајд“?

—————————————-

Kafic-Panda-1998

ИСТИНА О ПОЗАДИНИ ОВОГ И СЛИЧНИХ ЗЛОЧИНА „УЧК“ ТЕРОРИСТА ЈЕ ВЕЋ УТВРЂЕНА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ИСТРАЖНИХ ОРГАНА…

Оно чиме се истражни органи воде приликом утврђивања идентитета починиоца оваквих монструозних злочина (а те 1998, и наредних година, сви злочини почињени над Србима од стране шиптарске „УЧК“, су били монструозни), јесте утврђивање мотива, начина извршења (М.О.), уколико се ради о терористичким актима или серијским убиствима- континуитета (криминалног „патерна“) и упоређивање сличности М.О. између тих аката, и наравно процесиуирању места извршења кривичног дела и скупљања форензичких доказа.

Наравно, у практично ратним условима какви су били на Косову крајем 1998, немогуће је урадити „стерилне“ истражне и форензичке радње какве данас виђамо у холивудским филмовима типа “CSI”. Али увидом у поступке припаднка МУП-а Србије непосредно након извршења злочина, види се да су они урадили практично све у својој моћи да открију, поред нападача, и њихове налогодавце и саучеснике из редова „УЧК“. У овом конкретном случају утврђено је да су извршиоци и саучесници овог злочина били под непосредном командом озлоглашеног Рамуша Харадинаја.

——————————–

Мотив– у овом случају је био очигледан и непобитан:

УЧК је у свом програму имала за циљ етничко чишћење Срба са КиМ, и у ту сврху ширење страха и терора међу Србима, који би их „стимулисали“ на исељавање са Косова.

Такође, УЧК је ишла на намерно изазивање „репресалија“ од стране полицијских и војних јединица, које су тим поводом биле присиљене на масовне операције чишћења терена од УЧК терориста, али и на проналажење и елиминисање њихових јатака и логистике, који су по правилу били лоцирани у добро утврђеним шиптарским селима. Улазак у таква села „тврђаве“ – биле су компликоване војно-полицијске операције, које су некад доводиле до жртава међу шиптарским цивилима и уништења њихове имовине. Што би потом галванизовало отпор код једног дела шиптарске популације.

Ипак, крајњи циљ ових константних напада на српске цивиле, органе безбедности и државну инфраструктуру Србије на КиМ, јесте било распламсавање рата и „присиљавање“ НАТО-а (који је иначе тражио формални изговор за интервенцију) да се „умеша“ у сукоб на КиМ.

————————————–

Континуитет УЧК терористичких аката (криминални „патерн“) и сличност начина извршења напада (М.О.)– утврђен је непосредно пре, и након, масакра у Панди (овде је важно напоменути да је ескалација насиља од стране УЧК забележена средином 90их година, и наставила се и по окончању НАТО агресије на СРЈ):

Април 1996, Троструко УЧК убиство у кафани „Чакор“ у Дечанима- Средином 90их напади на Србе, убиства, отмице и уништавање српске имовине, али и слични напади на албанце који су од стране УЧК били означени као „издајници“ су били свакодневна појава. Овде ћемо ипак из тог период издвојити један инцидент који је индиректно указује ко је стајао иза масакра у „Панди“. У општини Дечани, у вечерњим сатима 22 априла 1996 двојица маскираних УЧК терориста су са улазних врата српске кафане „Чакор“ отворили ватру из аутоматског оружја на присутне госте и особље, да би потом убацили и ручну бомбу у ресторан. Том приликом су усмртили келнерицу Стану Радусиновић, и двојицу грађевинских радника Ђорђа Драгића и Благоја Окуку, трећи грађевински радник Бранко Бибић је тада тешко рањен. Ова кафана је изабрана за циљ, након што је означена од стране Тачијевих УЧК терориста као „српско-црногорско“ стециште, и као место где су повремено одседали припадници МУП-а Србије. Терористи су се ипак приликом самог напада одлучили за „меки циљ“- присутне невине цивиле. Каква је веза овог инцидента са масакром у „Панди“? Па готово идентичан М.О.- нападачи су оба случаја били маскирани, оба пута су извршили напад аутоматским оружјем са улазних врата ресторана са циљем да побију што више Срба, и у оба случају су брзо побегли са места злочина уз помоћ сарадника (УЧК „сабораца“).

Април 1998, Шестоструко УЧК убиство на пумпи у Клини- Следећи масовни злочин УЧК терориста је уследио у априлу 1998, у вечерњим сатима, када су Харадинајеви терористи брутално ликвидирали шиптара Сали Беришу власника бензинске пумпе у Клини, и пет његових радника, опет невине цивиле ( углавном чланове породице и пријатеље). Бериша и 5 радника су изведени из радње, и стрељани аутоматским оружјем у јарку поред пута Малешево- Ораховица. Они су ликвидирани само зато што се Бериша претходно оглушио на захтев УЧК да престане да продаје гориво Србима и да се не дружи са њима. У односу на претходни описани злочин у Дечанима, овде пада у очи „сличност“, да се и ово масовно убиство одиграло такође у месецу априлу, у вечерњим сатима, и да су жртве стрељане из аутоматског оружја…

Децембар 1998, Шестоструко УЧК убиство у кафићу „Панда“ у Пећи– Овде се враћамо на стравичан злочин шиптарских терориста 14 децембра 1998, када су у вечерњим сатима, двојица маскираних УЧК терориста са врата кафића Панда отворили ватру из аутоматског оружја са циљем да побију све присутне невине цивиле, у овом случају већином малолетне српске дечаке. Том приликом су убијени: Иван Обрадовић (15), Драган Трифовић (17), Зоран Станојевић (17), Светислав Ристић (17),Вукосав Гвозденовић (18) и Иван Радевић (25). За овај злочин припадници антитерористичке јединице МУП-а Србије (исте коју сада Вучићево „дубоко грло“ Вук Драшковић оптужује за убиство српске деце) су закључно са 17 децембром ухапсили УЧК терористе: Агрона Колчакуа, Газменда Бајрамија, Џевдет Бајрамија и Верђеђа Влазнимија. У наредним данима ухапшено је укупно 34 припадника УЧК јединица који су посредно или непосредно били повезани са овим нападом. Приликом хапшења двојица УЧК терориста су ликвидирани. Оно што је инидикативно за овај стравичан злочин јесте сурова чињеница да се за једну породицу која је изгубила сина у том нападу, злочин УЧК терориста није завршио на томе- Наиме отац убијеног Ивана Радевића, Благоје (такође невин цивил) је накнадно киднапован у Пећи 1999 по окончању рата, од стране Харадинајевих УЧК терориста, и након тога му се губи сваки траг…

Јануар 1999, УЧК напад на српски кафић „Кул“ и рањавање 4 цивила- На Бадње вече 6 јануара 1999 УЧК терористи су напали кафић „Кул“ у Приштини и том приликом ранили 4 српска младића- опет невине цивиле…

Фебруар 1999, УЧК напад на српски ресторан „Алиби“ и троструко убиство испред пиљаре- Истог дана у Фебруару 1999, у Приштини су УЧК терористи извршили два напада, неуспешан бомбашки напад на српски кафић „Алиби“, да би потом у вечерњим сатима активирали експлозивну направу испред пиљаре, и том приликом усмртили три невина цивила…

Фебруар 1999, УЧК бомбашки напад на градско језгро Урошевца, 13 рањених цивила- У подне 13 фебруара 1999, на пијачни дан, у центру Урошевца, УЧК терористи су активирали експлозивну направу са намером убиства или рањавања што већег броја цивила. Том приликом 13 особа је повређено…

Март 1999, УЧК бомбашки напад на пијацу у Митровици, троструко убиство- 13 марта 1999, тачно у подне, УЧК терористи су извршили терористички напад на српску пијацу у Косовоској Митровици, усмртивши троје цивила, и рањавајући 48 других…

Март 1999, УЧК двоструки бомбашки напад на „пијачни дан“ у Подујеву, троструко убиство- Истог дана и готово у исто време, када се одиграо претходни УЧК напад на пијацу у Митровици- 13 марта у Подујеву УЧК терористи су активирали две експлозивне направе у градском језгру. Томо приликом су усмртили троје цивила, и ранили 24 других…

Ја сам овде навео „само“ осам УЧК терористичких аката који су се одиграли у периоду 1996 – 1999., и који се издвајају по својој бруталности, али пре свега по сличности у криминално-терористичком патерну, и начину извршења злочина- М.О.

Оно што је заједничко за ове документоване терористичке нападе од стране шиптарске мафијске гериле под егзотичним називом „УЧК“ јесу следеће чињенице:

– Мета терористичких УЧК напада су били углавном српски цивили

– Напади су изведени са намером убијања и рањавања што већег броја цивила

– Средство извршења ових злочина је било аутоматско оружје и експлозивне направе

– Објекти напада су углавном били српски кафићи, трговински објекти и јавна места

– Нападе су извршили маскирани или непознати УЧК терористи (у случајевима подметања експлозивних направа)

– Ови цитирани примери, јасно указују на континуитет (криминални „патерн“) терористичких напада, пре и после мучког убиства шесторице српских младића у „Панди“.

Посебно пада у очи готово идентичан М.О. (модус операнди) извршења напада на ресторан „Чакор“ и кафић „Панда“. У оба случаја напад су извршили двојица маскираних нападача, тако што су са улазних врата отворили ватру из аутоматског оружја на присутне госте и особље ресторана. У оба случаја као мета је изабран угоститељски објекат где се окупљају Срби. Такође, у оба случаја напад је извршен у вечерњим сатима, у време када је у тим објектима највише гостију, и вероватно са калкулацијом да је у то време мање присуство органа безбедности на улици…

„Чуо сам страховит тресак врата, а затим и пуцњаву. Моји другови су падали као снопље један за другим. На вратима су стајали двојица терориста обучена у црно с капама на глави и немилосрдно пуцали по нама. Први метак је погодио Ивана, који је пао на мене…“- Изјава преживелог сведока Николе Рајовића

——————————————-

Natassa-Kandich-foto-TANJUG

ШТА НАМ ЈЕ ТО ОБЗНАНИО АЛЕКС ВУЧИЋ КРОЗ „ДУБОКО ГРЛО“ ВУКА ДРАШКОВИЋА, И ЈОШ НЕКА „ПЛИЋА ГРЛА“…

Као што сам нагласио у уводнику, цела ова прича о потреби „промене свести“ у Срба, и суочавањем са „страшном истином“ из наше прошлости је потекла из кабинета „апсолутистичког“ потпредседника Владе Србије, Алекса Вучића..

Пошто г. Вучић није имао петљу да јавности сам саопшти „страшну истину“, мада је 28 децембра 2013, категорично изјавио да иза терористичког напада и убиства шесторице српских младића у Пећи сигурно не стоје Тачијеви шиптари, одбивши истовремено да јавности саопшти, ко онда стоји иза тог стравичног злочина. Сама оваква изјава, и начин саопштавања овакве шокантне тврдње (у неформалном разговору на „тајкунској телевизији) јесу веома манипулативни и срачунати да у јавност унесу страх, недоумицу и сумњу, у званичну и правосудно документовану верзију овог злочина.

Дакле, такав начин „припреме јавности“ за нешто што ће потом бити подметнуно јавности од стране тајкунских таблоида, компромитованих политичара, и отворено Западних агената, јесте веома малициозан- и најбоље одсликава неморални и лажљиви карактер нашег потпредседника Владе.

А све је саопштено јавности на следећи начин:

АЛЕКС ВУЧИЋ, 28 децембра 2013, Вучић је саопштио у емисији „Тешка реч“ телевизије „пинк боје“ да злочин у кафићу Панда нису починили шиптари, упозорио српску јавност да буде спремна да се суочи са „страшним сазнањима“…

– Потом је новинарима у поводу те изјаве „ала Баба Ванга“ изјавио кратко „Радимо на томе…“

ИВИЦА ДАЧИЋ, очигледно затечен оваквом изјавом, пошто изгледа у Србији председник Владе не сме да зна шта ради његов потпредседник- само се збуњено чешао, изјавивши да су све то „нагађања по медијима“ и да ту нема никакве истраге. Ови детаљи Дачићеве изјаве су веома интересантни: Јер ако он као Премијер и министар полиције изјави поводом изјаве његовог потпредседника „да званична верзија злочина у „Панди“ није више званична и да је „неважећа““– да нема никакве истраге по том питању; Шта онда значи изјава потпредседника Владе- „Радимо на томе“. Како то они (и ко су то „они“) „раде на томе“ , ако не воде званичну истрагу, или ако је воде, зашто је онда воде иза леђа премијера Србије!?

ВУК ДРАШКОВИЋ, Наравно сад долазимо до напрасног излива савести Вучићевог „дубоког грла“ ове афере, олињалог Вука Драшковића, који напрасно сазнаје из „поузданих извора“ да су терористички акт у „Панди“ извршили „Легијини ескадрони смрти“. Да цела прича добије још више тривијални карактер побринуо се „таблоид близак Александу Вучићу“, који је свега пар дана пре наглог „информативног сазревања“ олињалог Вука Драшковића, обелоданио слична сазнања из такође „поузданих извора блиских влади“. Што на крају упућује да је тај поуздани извор близак Влади, олињали Вук. Интересантно је да и олињали Вук као мотив за „ДБ убиство“ у Панди, наводи потребу да се УЧК прикаже као терористичка организација, и тврди да је наређење за убиство српске деце лично дао Милошевић (како згодан сведок- најбоље је цитирати покојника, јер мртва уста не говоре?) Сад, још само треба поверовати олињалом Вуку?

НАТАША КАНДИЋ, Одмах након олињалог Вука, јавности путем нама „пријатељског“ Радија „Слободна Европа“ се обраћа и озлоглашени Хашки „пас гонич“ Наташа Кандић (интересантно је да је претходна изјава В. Драшковића, такође дата РСЕ медију) са изјавом да она има лична сазнања о овом злочину. Кандићка наводи да је била у Пећи у јесен 1998, и да су по њеним запажањима шиптари били престрављени од анти-терористичке јединице ЈСО, и потом каже за РСЕ следеће: „Причало се о томе да делује Црна Рука, да нестају људи…“ Кандића наглашава да су њу лично тамошњи шиптари убедили да они нису починили масакр у „Панди“, и да им је она наравно поверовала.

ТАБЛОИД, Вучићев омиљени таблод наводи да из „извора блиских Влади Србије“ сазнаје да је бивши начелник РДБ Раде Марковић „понудио доказе“ да је напад на кафић „Панда“ извршен од стране Милорада Улемека Легије (бившег команданта ЈСО). Марковић је наводно понудио доказе и објаснио мотив наводног извршења злочина од стране ЈСО, као „да се у очима међународне јавности ОВК прикаже као терористичка организација и оправдају акције српских снага на подручју Косова“.

МИ6, Након што је његов „омиљени таблоид“ истрчао са тезом о британском „МИ6 и САС“ као непосредним извршиоцима злочина у „Панди“, вице-премијер Алекс Вучић се „нашао у дефанзиви“ и након што га је контактирала „његова екселенција“, наш Алекс је категорично демантовао да озлоглашени британски „МИ6 и САС“ имају с тим злочином икакве везе. Нагласивши да „ми са њима имамо одличне односе“. Овај детаљ „пласирања“ ове афере у јавности, по мени је веома „пикантан“. Прво, како Алекс може да зна да „МИ6 и САС“ са УЧК нападом немају никакве везе, када је упућеној и стручној јавности познато да су управо они још од средине 90их тренирали и припремали Тачијеве терористе за „ратовање“ против Србије. По којој то „линији“ српски вице-премијер наступа као представник за штампу „МИ6 и САС“? И ко то „ми“ има одличне односе са овим строго тајним обавештајно-терористичким организацијама? Овде је индикативно да Вучић сада, поред „страшне истине“ говори и о „чудним стварима“- опет једна врло манипулативна мистериозност. Ако Вучић настави да иступа на националним и тајкунским телевизијама у оваквом маниру- у Србији ускоро нико виће неће гледати „Фарму“ и „Великог брата“!?

————————————————–

imagesCARGL6E6

ЗАШТО ОБЗНАНА „АЦЕ МИНХАУЗЕНА“ И ЊЕГОВИХ „ДУБОКИХ И ПЛИЋИХ ГРЛА“ НЕ ДРЖИ ВОДУ…

АЦА МИНХАУЗЕН- Најава суочавања са „страшном истином“ (Вучићева тврдња да поуздано зна да иза масакра у Панди не стоје шиптари) је обелодањена свега годину дана након Вучићевог „лагања“ Савету Безбедности УН и његовим утицајним чланицама, да држава Србија има чврста сазнања да иза убиства невиних српских младића стоји шиптарски крволок Рамуш Харадинај!?

Међутим, управо ауторатитивни извори из редова тих утицајних (западних) чланица СБ и „коресподентних међународних тела“ су јавности презентовали да иза овог монструозног злочина управо стоје шиптарски УЧК терористи…

– Под насловом „Српски цивили, жртве злочина УЧК“, ОЕБС је 12 маја 2003, објавио листу УЧК недела са следећим уводником: „У време боравка посматрача ОЕБС-а на Косову трајао је међусобни сукоб између југословенских и српских снага на једној страни, и УЧК на другој. Обе стране су биле у обавези да поштују међународно и хуманитарно право и провизије у оквиру Додатног Протокола бр.2 Женевске конвенције из 1949, које укључују следеће: забрану убијања цивила, нехумани третман и ширење терора међу становништвом. Највећа претња Србима је била УЧК.“ Потом ОЕБС наводи следеће: „УБИЈАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА- Постојао је велики броје наизглед необјашњивих убистава. У одређеним случајевима сумњали смо да су припадници УЧК убијали не само умерене Албанце- 14 децембра 1998 неиндетификовани наоружани нападачи су убили шест младих Срба у кафићу „Панда“ у Пећи. Овај напад је резултат освете , за убиство 30 УЧК бораца, који су страдали претходних дана у обрачуну приликом илегалног преласка државне границе.“ Дакле овај (про)западни и на терену присутни извор директно доводи у везу са злочином у „Панди“ припаднике УЧК…

– Такође, током суђења бившем српском председнику Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу, британски генерал (обавештајац) Карол Древијенкејевич, који је пред трибуналом изјавио- Да је, након што су 34 припадника УЧК ликвидирани у „легитимној заседи Војске Југославије“, уследила освета у форми напада на кафић у Пећи. По убеђењу тадашњег помоћника озлоглашеног амбасадора Волкера (режисера Западне „подвале“ у Рачку, која је била окидач за илегални НАТО рат против СР Југославије) том приликом у кафићу је убијено 4 српска младића. Што технички јесте било тачно, јер су две жртве накнадно преминуле од рана у болници. Британски генерал је касније током (и после) суђења пробао да коригује и ублажи ову изјаву- али је веома очигледно да је и он сам УЧК злочин довео у директну везу са инцидентом на државној граници…

– „Хјуман Рајтс Воч“ у свом извештају под насловом „Повреде људских права које починио ОВК (УЧК) 1998 године“ наводи следеће: „У овом периоду, као и почетком 1999, ОВК је такође озбиљно кришила одредбе међународног права… Војска је 13 децембра убила више од тридесет косовских Албанаца између границе са Албанијом док су наводно кријумчарили оружје- неиндетификовани наоружани људи су 14 децембра напали кафе Панда у Пећи, убивши притом шест српских младића…“ Овде је очигледно да и „Хјуман Рајтс Воч“ доводи УЧК у везу са нападом на кафић „Панда“ у Пећи…

Током суђења Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу сведочио је пуковник Радован Папоњак, у време ових збивања начелник Криминалистичке управе МУП-а Србије. Пуковник Папоњак је такође потврдио да су према утврђеним чињеницама злочин у „Панди“ извршили припадници УЧК…

– Такође, током суђења Слободану Милошевићу, у Хагу се појавио у својству сведока и отац једног од убијених српских младића Звонимир Гвозденовић. Господин Гвозденовић је у Хашкој судници категорично изјавио да је убеђен да иза убиства његовог сина Вукоте стоје шиптарски терористи. Током суђења сведок Гвозденовић је отворено конфронтирао тужиоца Најса, оптужујући га да покушава да прикаже шиптаре као „добре бандите“. Гвозденовић је такође посведочио да је акција Српске полиције одмах након злочина била брза и да је полиција блокирала све прилазе Пећи. Он је такође посведочио да је на место масакра у кафићу убрзо дошао и озлоглашени амерички амбасадор Волкер, али да није био много заинтересован за овај монструозни УЧК злочин. Гвозденовић је то описао следећим речима: „Да, господин Волкер је изашао на минут само, два. Погледао и отишао…“ Интересантно је да је на директно питање тужиоца Саксона- да ли је био члан неке политичке странке?- Звонимир Гвозденовић изјавио да је у то време био члан Српског покрета обнове, странке Вука Драшковића…

– Угледни британски часопис „Обзервер“, у чланку од 19 септембра 2000, цитира званичнике Владе В.Б. наводећи следеће: „Харадинај је био кључни асет Америчке војске и обавештајних служби на Косову током грађанског рата и НАТО бомбардовања које је уследило. Британски званичници су га описали као психопату који је одговоран за убиство 6 тинејџера у кафићу Панда у Пећи, и за убиство и уклањање лешева 40 цивила у каналу Радоњић језера, 1999.“

– Још један угледни Западни магазин „Асошијејтед Прес“ (новинарка Ен Томпсон) у свом чланку од 3 августа 1999, наводи следеће: Харадинај је један од најратоборнијих војних команданата у побуњеичкој војсци, и неки Западни посматрачи су забринути да екстремисти (попут Харадинаја) могу да наставе рат, чак и ако политичари и други побуњенички лидери прихвате мир. Његови људи су већ осумњичени за убиства у кафићу Панда, када су маскирани побуњеници (УЧК) отворили ватру у децембру, на ресторан у Пећи, убивши шест српских тинејџера. Његови људи су такође осумњичени за отварање ватре на америчке дипломатске мониторе. Сам Харадинај је на листи српског режима као терориста.“

—————————————————-

ДУБОКО ГРЛО ВУКА ДРАШКОВИЋА- Олињали и „истрошени“ опозициони лидер Драшковић као главни мотив за наводно „ДБ убиство српске деце у Панди“ наводи потребу Српских државних органа да се УЧК прикаже као терористичка организација(?). Веома наиван и неутемељен мотив, узимајући у обзир следеће чињенице:

– Ево каква је била класификације УЧК у архивама америчке владе све до почетка 1999 (када је УЧК постала неформално војни савезник САД у илегалном НАТО рату против СР Југославије): Terrorist Organization Profile: Kosovo Liberation Army (KLA) Mothertongue Name: Ushtria Clirimtare E Koseves (UCK) Bases of Operation: Macedonia, The Republic of, Serbia and Montenegro Date Formed: 1992 ПРЕВОД: Профил терористичке организације: Ослободилачка Војска Косова (ОВК), Урођенички назив: Ushtria Clirimtare E Koseves (UCK), Област деловања: Македонија, Република Србија и Црна Гора, Датум формирања: 1992…

Роберт Гелбард, Специјални изасланик за Косово америчког председника Била Клинтона је у својој изјави за француски „Прес“ (Agence France Presse, 2/23/98), изјавио следеће: „Веома оштро осуђујемо терористичке активности на Косову. УЧК је ван сваке сумње терористичка организација!“

——————————————————————

НАЗОЧНА НАТАША КАНДИЋ- Овде треба обратити пажњу на део изјаве Кандићке Радију „Слободна Европа“ (цитирану у претходном поглављу): „Причало се о томе да делује Црна Рука, да нестају људи…“ Она је ова своја „сазнања“ о Црној Руци ставила у контекст наводног криминалног деловања припадника МУП из састава антитерористичке јединице (ЈСО), и њихове наводне умешаности у убиство српске деце у кафићу „Панда“…

Истини за вољу, у овом издвојеном сегменту Кандићка јесте (условно) изнела тачну тврдњу. У Пећи и околини, у јесен 1998 јесте владао велики страх од терористичке групе под називом Црна Рука, али не у недореченом контексту који је Кандићка намерно пласирала у јавност, и који сугерише постојање неке „српске терористичке групе“ која реплицира историјску завереничку групу из времена Краљевине Србије (1910) под називом „Црна Рука Апис“ (или „Уједињење или Смрт)

Али овде није проблем у томе што је Кандићка изнела „истину“ о постојању и деловању терористичке групе „Црна Рука“ на КиМ 1998- већ је проблем у томе што је она намерно покушала да створи слику у јавности да је у оквиру „Легијине ЈСО јединице“ постојао наводни ескадром смрти под тим називом, који очигледно асоцира на српско тајно удружење са почетка прошлог века…

…Док је у стварности у околини Пећи постојао шиптарски ескадрон смрти под идентичним именом (када се преведе на српски): “Dora e Zeze”(црна рука). Наташа Кандић није прва особа која је пробала да на перфидан начин збуни и обмане јавност манипулацијом оригиналног назива српске завереничке групе- „Апис“. Слично је покушано и у Хашком трибуналу током суђења Милошевићу, али је бивши председник недвосмислено доказао да се ради о шиптарском ескадрону смрти под таквим називом, који је деловао под непосредном командом Рамуша Харадинаја:

Пуковник Радован Папоњак, начелник криминалистичке управе МУП Србије, у време (пред)ратних збивања на КиМ, је 4 маја 2005 сведочио на суђењу Слободану Милошевићу, у Хашком трибуналу, и том приликом изјавио следеће: „Подручје СУП-а Пећ је припадало Оперативној зони, како су они звали Дукађини, оперативној зони Метохија. Командант те Оперативне зоне је био Рамуш Харадинај. Он је имао потчињене команде такозваних бригада ОВК, које су биле распоређене на овим просторима о којима сам говорио. У оквиру бригада је било нижих јединица. Даље, имали су своју полицију, имали су своје специјалне јединице, такозвана Црна рука (Dora e zeze). Командант те Црне Руке био је Мето Краснићи, који је по месту у коме је рођен и живео, имао надимак Мето Врановци. Јако велики број злочина је извршен баш под његовом командом и он је лично неке извршио...“

– Потом је у наставку суђења у Хагу, Слободан Милошевић, у склопу питања цитирао део изјаве сведока Радована Папоњка: „Пуковниче, стали смо код овога у изјави коју сам цитирао, код ове особе која се зове Мет Врановци Краснићи, који је био командант Црне Руке, каже се , јединице са више од 1.000 људи из 19 села. На трећој страни, на крају овог великог пасуса каже: Мет је био близак сарадник Рамуша Харадинаја.“

————————————-

ВУЧИЋЕВ ОМИЉЕНИ ТАБЛОИД– На крај ове колоне ноторних режимски лажова и дезинформатора, стижемо и на аноними извор „близак влади“ (Ациног омиљеног таблоида), који наводи следеће: Марковић је наводно понудио доказе и објаснио мотив наводног извршења злочина од стране ЈСО, као „да се у очима међународне јавности ОВК прикаже као терористичка организација и оправдају акције српских снага на подручју Косова“.

– Мислим да смо у претходним поглављима неоспорно доказали да је овај главни аргумент режимских дезинформатора „приказивања УЧК као терористичке организације“, апсурдан и исфабрикован, јер америчка администрација је давно пре масакра у Панди ставила УЧК на светску листу терористичких организација, а такву тврдњу да су УЧК „борци“ терористи је јавно и недвосмислено потврдио специјални изасланик Америчког председника за Косово. Ту информацију је недвосмислено имао и тадашњи начелник РДБ Србије Раде Марковић, и ја чисто сумњам да је он тако нешто изјавио (бар не здраве памети).

– Уосталом у прилог мојој тези да се ради о свесно пласираној дезинформацији „Вучићевог омиљеног таблоида“, иде информација коју је накнадно објавио сам „Вучићев омиљени таблоид“. Они цитирају у последњем пасусу чланка изјаву Марковићевог адвоката Владимира Маринкова, који каже следеће: „Он нема никакву архиву. То су све спекулације. Кад је напустио место шефа ДБ, он се раздужио, све је вратио, о чему постоји записник. Те приче да има своју архиву да би се осигурао нису тачне јер у супротном не би био тамо где јесте.

. Фонд стратешке културе (21.01.2014) наводи следеће: Марковићев адвокат је све демантовао, али то нико није ни приметио...

——————————————————–

KETRIN ESTON, IVICA DACIC

ЗАКЉУЧАК…

На крају свега овога се поставља логичко питање: Која је сврха оваквог тендециозног „спиновања“ јавног мишљења и припрема грађана Србије да се суоче са „страшном истином“- у режији „апсолутистичког потпредседника“ Владе Србије, Александра Вучића !?

По мом личном убеђењу све ово је део процеса даљег условљавања наводног чланства Србије у ЕУ, и део психолошке припреме грађанства да прихвате колективну кривицу за наводне „страшне злочине“ које су претходни режими наводно починили у име Српске нације, и да евентуално безусловно прихвате постојање и легализацију илегалне шиптарске „државе“ на властитој територији.

Други аспект Вучићевог јавно обелодањеног програма „промене свести и суочавања са страшном истином“ у Срба, јесте сламање духовног отпора, па чак и потирање националног идентитета код Срба, нарочито оних, који ће неуставном одлуком (уколико их „неко“ у међувремену не заустави) постојећег Српског режима, у блиској будућности бити „ампутирани“ од матице Србије. Ја сам пратећи дискусије на неким водећим медијима који су пренели вест из „дубоког грла“, већ могао да приметим дефетистичке и депресивне реакције неких читалаца (нарочито са КиМ), настале као последица Вучићевог „таблоидног“ саопштавања страшне истине о наводом „државном чедоморству“ у Пећи.

Ипак, добру индикацију „шта се иза брега ваља“ је наговестио, иначе добро обавештени београдски лист Данас у свом чланку од пре два дана: „У дипломатским круговима спекулише се да је реч о некој врсти припреме српске јавности за извињење Србије косовским Албанцима, што би наводно, могао да буде и један од услова за српски пут у ЕУ…“

————————————

Коначне закључке, као и увек препуштам Вама читаоцима…

Miodrag-portret-150x150

Написао Миодраг Новаковић

———————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

ИЗДВАЈАМО ПАР КОМПЕТЕНТНИХ КОМЕНТАРА НА ОВАЈ ЧЛАНАК:

Биљана Ђоровић: Један од најзначајнијих ако не и најзначајнији текст у србском новинарству. Молим све да поделе и прочитају овај текст. Оне који знају шта се дешавало да се јаве. Ово не смемо дозволити да прође. Ради се о веома комплексној операцији осмишљеној у ЦИА Ленгли и Институту Тависток – циљ – програмирано самоубиство србског народа и давање невероватаног алибија за терористичку ОВК.

Александар Павић: У Вашем последњем чланку раскринкавате Вучићеву psy-op операцију у вези убиства у „Панди“… Стварно, импресивно…

Пуковник Г. Јевтовић: Браво уредниче за темељитост и интелигентан приступ у анализи овог невиђеног шљама. Ратовао сам у Метохији од марта ’98. до последњег дана агресије ’99. Налазио сам се на Истуреном командном месту Приштинског корпуса у Ђаковици, у улози оперативца и са тог места нема камена, нема жбуна који нисам обишао… Овај масакр у Пећи и стотине других широм КосМета познати су ми до детаља. Одлично сте дефинисали намере агентурних битанги које су нам агресори довели на власт. Циљ је убити Србију и Србство применом тзв. меке силе и тајних операција у, до сада невиђеној, сложеној обавештајно-субверзивној и психолошко-пропагандној операцији од стране обавештајне коалиције “Интелиџенс сервиса” и ЦИА. Још једном, свака част!

———————————————————

ИНТЕРВЈУ АУТОРА НА РАДИЈУ „СНАГА НАРОДА“, СА БИЉАНОМ ЂОРОВИЋ- НА ТЕМУ ОВОГ ЧЛАНКА…

ИНФОРАТНИЦИ 25ЈАН2014 ЂОРОВИЋ- НОВАКОВИЋ, ДЕМАСКИРАЊЕ ВУЧИЋЕВЕ „PSY-OP“ ОПЕРАЦИЈЕ „СТРАШНА ИСТИНА“

„У емисији „Инфоратници против Новог светског поретка“ која је на програму радија Снага народа данас, 25. јануара 2014. године од 14-16 часова анализирамо специјалну црну операцију примењену у најновијем обрушавању на умове и свест Срба које сада треба убедити да терористички напад у децембру 1998 на кафић Панда у Пећи, када је бездушно убијено шесторо Српске деце, није било недело шиптарских терориста под командом Рамуша Харадинаја, већ „неког другог“… самих Срба које треба убедити да су побили своју децу.

О овом најновијем насртају на свест и подсвест Срба разговарамо са Миодрагом Новаковићем, оснивачем и главним уредником ФБ Репортера чији је текст под насловом „Страшна истина о масакру у „Панди“- Или још један салто-мортале Александра Минхаузена“ изванредно осветлио ову комплексну и вишезначну psy-op операцију.

У наставку разговора са Миодрагом Новаковићем, анализирамо прворазредно упутство за оно што се догађа Србима и Србији — писмо Вилија Вимера, посланика немачког Бундестага и Потпредседника Европског парламента (скупштине ОЕБС-а) немачком канцелату Герхарду Шредеру. Писмо је написано након НАТО конференције у главном граду Словачке, Братислави, одржаној крајем априла 2000.године. По завршетку ове конференције, 2. маја 2000, Вили Вимер је упутио отворено писмо немачком канцелару Герхарду Шредеру, у коме је упозорио на „криминалне“ намере учесника горњег скупа према СР Југославији и Српској нацији — односно о плановима НАТО лидера да „дефакто“ онеспособе и „раскомадају“ Србију као независну и целовиту државу на Балкану…

————————

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.crveneberetke.com/prava-istina-o-ubistvu-srpskih-mladica-u-kaficu-panda-u-peci/

http://www.tenc.net/milo/lovie.htm#9

http://www.wsws.org/en/articles/2002/09/koso-s04.html

http://www.un.int/serbia/Statements/150.pdf

http://www.pravda.rs/2014/01/19/draskovic-masakr-u-pandi-naredio-je-milosevic/

http://www.slobodnaevropa.org/content/slucaj-panda-tamo-gde-db-ubija-ne-vodi-se-istraga/25236059.html

http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20(18)/Transkript%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20-%2027.%20april%202005..pdf

http://www.osce.org/kosovo/documents/reports/hr/part1/ch19.htm

http://www.kurir-info.rs/rade-markovic-dao-nalog-da-se-ubiju-srpska-deca-u-peci-1998-clanak-1182597

http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/Po_naredjenju.pdf

http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/sta-je-prethodilo-vazdusnim-udarima.25.html?cat_id=1&news_id=465

http://www.israpundit.com/archives/3940

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/431094/Vucic-Drzava-likvidirala-Slavka-Curuviju

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-10-04-2008/pocetak-oglasavanja-ovk

http://www.danas.rs/danasrs/hronika/relativizacija_zlocina_ili_drzavna_katarza.3.html?news_id=274656

http://www.kurir-info.rs/ispovest-porodica-masakriranih-decaka-danas-su-nasa-deca-ponovo-ubijena-clanak-1184289

http://www.vecernji.hr/svijet/montgomery-nikolicev-lobist-za-7500-eura-mjesecno-416601

http://www.start.umd.edu/start/data_collections/tops/terrorist_organization_profile.asp?id=3517

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0

Једно мишљење на „Страшна истина о масакру у „Панди“- Или још један салто-мортале Александра Минхаузена“

  1. Boim se da je izjava Aleksandra Velikog bila priprema srbskog naroda na olako pruznanje takozvane Republike Kosovo.Kada nije uspeo da taj posao zavrsi po naredjenju americkih Acinih prijatelja ucutao se i ne pominje slucaj Panda.Zasto se nigde ne pominje vlasnik Pande Mirsad Sabovic nas glumac iz kusadzija da on nesto kaze o ovom slucaju?Cudi me da Aca Veliki nije pripisao i ubistvo dece na Bistrici kad su se kupala?Aco Aco istorija ce ti suditi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s